Sviraj ponovo, Sem

Peruđa je jedan od retkih gradova na svetu u kom verujete umetnicima kada se publici obrate klasičnom frazom „divno nam je ovde, veliko je zadovoljstvo svirati za vas”. Začina za inspiraciju je zaista mnogo. Mirisi paste u hotelu La Rosetta, omamljiva umbrijska vina ili zavodljivi ukusi Perugina slatkiša, renesansne zidine istorijskog centra ili mediteranska klima usred Apeninskog poluostrva, publika koja razume džez i ume da žestoko nagradi bravure muzičara… Pa, kada odsviraju „obaveznu porciju”, po pravilu slede uzbudljivi dodaci jelu: šlag na torti ovogodišnjeg izdanja festivala Umbrija džezzaslužuje poseban osvrt.

Vokalni kvartet The Manhattan Transfer promovisao je novi album „The Chick Corea Songbook”. Slučajno se potrefilo da je Korija na festival došao dan ranije i eto im prilike snova: da (kako kažu, prvi put) nastupe sa slavnim pijanistom, izvodeći na bis njegovu kompoziciju „Free Samba”. Dan kasnije, na istoj sceni je nastupao Korija, na poslednjem koncertu evropske turneje novog Freedom Band-a (Keni Garet – alt saksofon, Kristijan Mekbrajd – kontrabas, Roj Hejns – bubnjevi). Ima li bolje prilike za proslavu? Posle odličnog koncerta, publika je potpuno otkačila, pa su otkačili i muzičari. Izašli su na bis u ritmu jednostavnog fanka, sa mikrofonima u rukama: Garet i Mekbrajd su izigravali hip-hop MC-jeve, prozivajući redom sve članove benda da menjaju instrumente ili da zaplešu. Tako je Mekbrajd završio za klavirom, a Chick je, nemajući kud, ustao da igra… 

Pevačica Roberta Gambarini počastvovana je titulom ambasadora Umbrije u svetu (pre nje laureati su bili Enriko Rava, Renato Selani, Đovani Tomaso, Stefano Bolani i Frančesko Kafizo). Slavlje je uveličao pijanista Renato Selani, „italijanski Henk Džons” (83), koji teško hoda ali i dalje fantastično svira – na bis su zajedno izveli nežnu Strejhornovu baladu „Lush Life”.

Egzotični ritam kompozicije „Caravan” predstavljao je kraj zvaničnog programa Melodi Gardo i uvod u bis sačinjen samo od standardnog opusa. Jedva smo prepoznali intrigantnu verziju „Summertime” (u koji se umešala i jedna strofa pesme „Fever”), a zatim je na sceni ostavila samo violončelistu Stefana Brauna, koji je uhvatio instrument kao gitaru (bočno) i započeo sa razlaganjem harmonija „Somewhere Over The Rainbow”. Laku noć bi teško moglo da zvuči nežnije...

Marija Pija de Vito (vokal, Italija) i Hju Voren (klavir, Vels) na bis su publici poklonili uzbudljivo tumačenje pesme Antonija Karlosa Žobima „Por toda a minha vida”. Ron Karter je predstavio Golden Striker Trio, sa Malgrjuom Milerom (klavir) i Raselom Melonom (gitara). Oni koji su sačekali bis, mogli su da čuju i odakle takav naziv sastava – za rastanak su izveli kompoziciju „The Golden Striker”, Džona Luisa, koju je The Modern Jazz Quartet snimio za film „No Sun In Venice” (1957). Bis „Why Was I Born” Sonija Rolinsa mogao je da se tumači kao potreba da poruči da je njegov život muzika, kojoj se i u 80. godini predaje punom dušom.

Kubanski pijanista Alfredo Rodrigez rasturio je klavir u Morlakiju od žestine muziciranja, kombinujući tradicionalne korene sa džez uticajima. Za bis je ipak odabrao savremenu klasiku – izuzetno zahtevnu numeru legendarnog kubanskog kompozitora Ernesta Lekuone „Gitanerias”, pokazujući tako da koren njegove virtuoznosti počiva na besprekornim osnovama na polju klasične muzike.

Najluđi bis izveo je pijanista Stefano Bolani. Publika u Peruđi ga obožava, Morlaki je bio ispunjen do poslednjeg mesta, atmosfera vrela, Bolani u svom elementu. Kada su ga pozvali na bis, predložio je publici da naručuje pesme, pa uzeo papir i redom zapisivao. Bis je zapravo bio potpuri dvadesetak pesama (!) koje je publika naručila – od klasike i džeza, preko evergrina i filmske muzike, do rokenrola i dečje muzike. Poneke numere je svirao istovremeno, u paru (jednu levom, a drugu desnom rukom!). Na repertoaru su, između ostalih, bile i „Johnny B Goode”, „Besame mućo”, „Somewhere Over The Rainbow”, „Fur Elise”, „Libertango”, teme iz filma „Hajdi” i serije „Sandokan” – ova druga kao fil rouge potpurija kojoj se više puta vraćao, uz burno odobravanje auditorijuma. Polučasovni bis završen je horskim pevanjem popularne numere „Pianofortissmo”, napuljskog kompozitora Renata Karozonea. U Bolanijevom ludilu prepoznajemo inicijalni duh ranog džeza, kao muzike za zabavu – jagoda na šlagu, koji se preliva preko ukusne muzičke torte.

Vojislav Pantić