Udruge protiv dolaska Tadića

Vukovar – Već na prvi pogled bilo je jasno da „Mustang” nije običan vukovarski kafić. Taj utisak pojačavalo je i postolje s tenkom i bista poginulog hrvatskog oficira, preko puta ulaza u „Mustang”. Nepoverljiva lica okorelih veterana domovinskog rata odevenih u crne majice, čije je ovo omiljeno mesto okupljanja i ispijanja popodnevnog piva, još više su se izdužila kada smo izašli iz automobila beogradskih tablica i krenuli pravo ka njima. Da ih pitamo šta misle o najavljenoj poseti predsednika Tadića Vukovaru.

Đuro Mujić proveo je u sabirnim centrima devet meseci, prošao Stajićevo, Niš, Sremsku Mitrovicu. „Tadić i jeste i nije dobrodošao. Ne mrzim nikoga, ali ne mogu da zaboravim”, poručuje Đuro. Igor Smolčić nije bio zarobljen, ali njegov otac jeste. „Mislim da je Tadić prekasno odlučio da dođe. Šta je dosad čekao”, pita Smolčić. U trenutku kada smo hrvatske veterane ubedili da se slikaju ispred tenka, ispred „Mustanga” naglo se zaustavlja automobil. U kafić ulazi oniži, prosedi čovek koji ledenim glasom naređuje Đuri i Igoru da prekinu razgovor s nama. Komandant. Pokušaji da ga omekšamo nisu uspeli, a naši sagovornici vratili su se kriglama sa „ožujskim”, pokazujući da je konverzaciji kraj i da više nismo poželjni.

„Ovde svaki Srbin ima svog Hrvata i obrnuto. Ali, druže se samo kada su sami. Čim su u većim grupama, ne mešaju se”, objašnjava zamenik gradonačelnika, mladi pravnik Dejan Drakulić, koji je i šef vukovarskog ogranka Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), dodajući da poslednjih godina skoro da i nema incidenata, sem kada se klinci pokoškaju u školama.

Jedan od vukovarskih kamena spoticanja je Ovčara, poljoprivredno dobro na ulasku u grad iz pravca Srbije. Danas, kao i pre rata, ovde mirno pasu krave. U pustom spomen-domu zatičemo samo Igora i Vinka, predstavnike hrvatskog Društva logoraša, koji brinu o memorijalu. „U ovaj hangar dovedeni su ljudi iz vukovarske bolnice. U noći između 20. i 21. novembra 1991, oni su traktorskim prikolicama prevezeni dva kilometra niže, gde su poubijani i bačeni u jamu. U masovnoj grobnici pronađeno je 200 tela, a za 61 se još traga. Najmlađoj žrtvi bilo je 16, najstarijoj 72 godine. Među njima i tri žene, jedna od njih bila je trudnica u šestom mesecu”, tihim glasom pripoveda Igor. A zatim nastavlja znatno oštrijim tonom: „Može pomirenje sa Srbijom, može i vaš predsednik da dođe u Vukovar, ali neka najpre isplati odštetu! Prvo plati, pa onda dođi”.

Zajednička grobnica u Ovčari nalazi se usred kukuruzišta. Lagano prilazimo dok podnevno sunce nemilosrdno prži i zatičemo usamljenog čoveka u crnoj majici s natpisom „Udruga hrvatskih ratnih veterana”. Zamišljen, puši, sedi na klupi i čita knjigu. Na koricama je vojnik JNA kome se sa zuba sliva krv, autora Petra Janjića Tromblona. To je Zdenko Pančić, pripadnik hrvatskih snaga u Vukovaru, 30 odsto ratni invalid. Odlučnim pokretom zabranjuje da prelistamo njegovu knjigu. Ipak, priča kako je učestvovao u proboju 17. novembra 1991, sa 300 saboraca, kada je i ranjen:

– Prolazili smo između tenkova. Tukli su nas iz „pama”, bežali smo preko njiva. Nismo nikoga napadali, branili smo svoj dom. Tadić nije dobrodošao ovde zato što nije isporučio Gorana Hadžića. Veliki je otpor branitelja. Blokiraćemo puteve ako Tadić bude dolazio. Dobro ste razumeli, nećemo dati ovamo da dođe! Sve će biti blokirano.

Ideje o blokadi puteva, kako Tadić ne bi mogao da dođe u Vukovar, ovde šire udruženja veterana i Hrvatska stranka prava, na čijem je čelu Daniel Srb. S tim ciljem osnovana je i grupa na Fejsbuku, pod nazivom „Ne želim se mirit sa Srbijom – ne želim Tadića u Vukovaru”, gde se među brojnim porukama izdvajaju i one kako se „svaki dan borimo s njima i ćirilicom, a sada nam i njega dovode”. I sve začinjeno ružnim rečima i uvredama.

– Verujem u svoje Vukovarce i mislim da nisu moguće nikakve blokade puteva u slučaju Tadićevog dolaska – kaže gradonačelnik Vukovara Željko Sabo (SDP). – Razgovarao sam o tome i s predsednikom Udruge zatočenih i nestalih osoba Ivanom Pšenicom i svi predsednici braniteljskih udruga izjasnili su se u prilog susreta Josipovića i Tadića u Vukovaru. Zato ne treba dizati tenzije povodom toga, ohrabrivati na bilo koji način jednog ili dva pojedinca koji su davali izjave o blokadi puteva – smatra Sabo.

Dobro je da se sastanu, samo ne 18. novembra, kada se obeležava pad Vukovara, napominje gradonačelnik:

– To je Dan sećanja, kada kolona od 15.000-20.000 ljudi ćutke ide do memorijalnog groblja, na čelu s najvišim državnim funkcionerima. Ako bi Tadić tog dana došao, ceo događaj bi dobio drugačiju konotaciju.

I na vukovarskoj pijaci takođe smo začuli podeljena mišljenja. Srpkinja Petra kaže: „Dočekaćemo ga kao najmilijeg. Tadić je i naš predsednik”. Nada Francuzević, iz Šarengrada kod Iloka, prodaje jegulje, somove, štuke, šarane i babuške: „Mnogi prelaze u Srbiju, kao nekad. Ali, ne mogu da kažem da je Tadić dobrodošao. Mislim da najpre mora nešto da učini za ove ljude, pa onda da dođe”. Hrvat Vlatko Marić nije napuštao Vukovar tokom ratnih dana i o Tadićevoj poseti misli sve najbolje. „Udruge mogu da vrište koliko hoće, ali neće moći da spreče posetu”, kaže Marić.

Osim Ovčare, u Vukovaru postoji i Šajkača. To je groblje srpskih civila koji su nastradali u napadima hrvatskih snaga 1991. godine. Posle mirne reintegracije 1995, kada je ovo područje diplomatskim putem prešlo pod jurisdikciju Zagreba, nove vlasti smatrale su provokativnim da vrhovi nadgrobnih spomenika na Šajkači budu u obliku tradicionalne srpske kape. I zahtevali su da se ta provokacija odseče, što su Srbi morali sami da učine. Ovaj slučaj najbolje odslikava današnji položaj oko 13.000 pripadnika srpske nacionalne manjine u Vukovaru.

U gradu ne postoji praktično nijedan natpis na ćirilici, iako Srbi čine zvanično 32,9 odsto stanovništva. Da ih je 33 odsto, prema članu 61 gradskog Statuta, imali bi pravo na dvojezičnost. Međutim, prema spisku birača iz 2009, pokazalo se da je Srba skoro 38 odsto u Vukovaru, pa zato sa nestrpljenjem čekaju popis stanovništva naredne godine.

– Ni na vratima svoje kancelarije ne smem da napišem ime ćirilicom – objašnjava zamenik gradonačelnika Drakulić. – Kada sam to pokušao da uradim, podigao se HSP i počeli su da potpisuju peticiju protiv ćirilice. Još uvek nisu registrovane srpske škole, stalno se odluka obara na trgovinskom sudu. Pravi se razlika i prilikom zapošljavanja, najbitnije je ime i prezime, a neki otvoreno kažu da ne primaju Srbe – dodaje Drakulić.

U njegovoj kancelariji na zidu je zalepljen aprilski članak iz jednih hrvatskih novina, pod naslovom „Ustrajni čuvari hrvatske riječi”, u kome se opisuje kakva nacionalna prava imaju Hrvati u Srbiji, konkretno u školama. „Zalepio sam to da svi koji uđu vide kakva prava uživaju manjine u Srbiji i da ih uporede sa onima koja mi ovde imamo. Italijani, Česi, Mađari, svi imaju svoje škole u Hrvatskoj, ali ne i Srbi, koji su najbrojniji”, ističe Drakulić.

Gradonačelnik Sabo uverava da „nema kočnice kada su u pitanju srpska prava”. „Osnivačko pravo imamo samo za vrtiće. Osnovne i srednje škole i fakulteti su u nadležnosti ministarstva, odnosno preneseni su na županijski nivo. Mnogi kažu da je hrvatski zakon kvalitetan, daje mnogo veća prava manjinama nego u drugim državama”, uverava Sabo.

Predsednik SDSS-a Vojislav Stanimirović, čija stranka ima potpredsednika vlade, tri poslanika, petnaestak predsednika opština i veći broj visokih državnih funkcionera, smatra da bi Tadić u Vukovaru trebalo da poseti institucije srpske zajednice, Ovčaru, ali i srpska stratišta.

– Mislim da ne treba da dođe 18. novembra u Vukovar, već da bi primereniji bio 12. novembar, na 15-godišnjicu potpisivanja Erdutskog sporazuma, kada je počela mirna reintegracija – poručuje lider Srba u Hrvatskoj.

----------------------------------------------

Zajednički most iz fondova EU

Gradonačelnik Željko Sabo otkriva da je u planu povezivanje sa opštinom Bač u Srbiji. „Holandska vlada gradi novi trajekt. Predsednik opštine Bač Tomislav Bogunović je već predložio da napravimo most i da to bude od delova srušenog mosta u Novom Sadu, koga samo treba izvaditi i sastaviti! To bi mogao da bude naš zajednički projekat iz pretpristupnih fondova EU”, najavljuje Sabo.

Bojan Bilbija