Američki dimni front

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, februara – Nije sve tako crno po nas, mi smo češće i na svežem vazduhu i kod svojih kuća nego naši protivnici – teše se dvoje od vašingtonskih pušača. Novim propisima je, naime, dim cigarete zabranjen u svakom zatvorenom javnom prostoru, čak i u kafićima i noćnim klubovima, pa su njegovi strasnici praktično "isterani na ulicu" i "sabijeni u privatne odaje".

Još se pomaljate ali ćemo vas uskoro saterati u "mišje rupe" – poručuju im borci za uspostavljanje antinikotinskog poretka. Prvi put u istoriji, sada većina Amerikanaca živi u sredinama oslobođenim od pušenja na radnom mestu i u ugostiteljskim objektima – ističe energična organizacija zvana Amerikanci za nepušačka prava. "Za nekoliko godina, 100 odsto Amerikanaca će živeti pod dejstvom bar nekih propisa koji zabranjuju pušenje na javnim mestima", veruje Bronson Frik, direktor tog udruženja, koje je nastalo u Kaliforniji a odatle svoju mrežu razastrlo širom SAD.

Prošla godina im je, tvrde, bila najuspešnija u tri decenije njihovog angažmana. Pušenje je zabranjeno čak i u vankancelarijskim kutkovima nacionalnog parlamenta, po negde više nije dozvoljen "pristup pušačima i domaćim životinjama" parkovima gde se igraju deca, iz pozorišnih predstava se izbacuju scene sa upaljenim cigaretama, a najvatreniji aktivisti traže da se zabrani pušenje i u stanovima zgrada za više stanara, kao i u automobilima kojima se prevoze maloletnici.

Cigarete su ovde dobile, zapravo, karakter specifičnog oružja za masovno uništavanje. Jer, tvrdi se da od direktnih ili posrednih posledica njenih dimova – za 12 meseci u proseku umre oko 400.000 Amerikanaca, više nego od bilo čega drugog, pa da ukupni gubici zbog pušenja (zdravstvenih i socijalnih problema, kao i odsustvovanja s posla) iznose 167 milijardi dolara godišnje…

Ipak, status im je dvostruk. Legalne su im i proizvodnja i prodaja, dok im je upotreba sve ilegalnija.

U raskoraku su im i socijalni i tržišni tretman. Dok se u pušačima vide protivnici zdravog režima, akcije glavnog proizvođača cigareta osetno su ovih dana skočile na volstritskoj berzi.

Paradoks se objašnjava razlikama u pravilima političkog aktivizma i kapitalizma. Da bi smanjile pušenje, vlasti razrezuju više poreze na cigarete, čime popunjavaju budžet, što je, uz visoku cenu te robe prilično široke potrošnje i rast njenog izvoza, pogotovu u manje razvijene zemlje – znak akcionarima da će ta delatnost i dalje donositi zamašne profite.

Računa se da u SAD, uprkos svim restrikcijama, puši oko 45 miliona ljudi koji na tu svoju strast potroše više od 80 milijardi dolara godišnje. Cena paklice je prilično neujednačena, a u Vašingtonu i Njujorku ju je, na primer, teško pribaviti je za manje od četiri i po dolara. Dobrim delom zahvaljujući takvoj skupoći, godine 2004. je ovde prvi put broj ljudi koji su ostavili pušenje nadmašio broj onih koji puše – 47:46 miliona.

Jedan od preobraćenih je i stolarski pomoćnik Ričard Stoun iz Klivlenda. Odbacio je cigarete pod dejstvom seansi hipnontizera Riča Gucija, koji tvrdi da je za 50 dolara po ulaznici dosad od pušenja odvikao 100.000 ljudi.

Jače od hipnoze bi, izvesno, delovala promena računice grupe stručnjaka sa Univerziteta Djuk, po kojoj bi paklica cigareta u proseku trebalo da košta blizu – 40 dolara. U tu svotu su ugrađene procene o štetama zbog skraćenja životnog veka, poboljevanja, kao i škodljivosti po obližnje nepušače.

U međuvremenu je grupa istraživača sa Univerziteta Harvard objavila izveštaj po kome stvari idu suprotno od političko-pravno-poslovnog dogovora iz 1998. za smanjivanje pušenja uz obeštećivanje žrtva. Otad su, tvrdi se, proizvođači povećali procenat nikotina u cigaretama za 11 odsto. Taj nalaz pokreće nova preispitivanja…

Glas pušača se, pri tom, gotovo ne čuje. Posredstvom Interneta njihova udruženja lansiraju, doduše, proteste da su im sužene građanske slobode ali za to malo ko haje, jer ih sadržaj paragrafa i medicinskih nalaza obeležava kao neku vrste ""guje u nedrima", gotovo kao "diverzante protiv zdravlja nacije".

Građani su znatno tolerantniji. Ne upućuju, po pravilu, ni reči prekora ni prezrive poglede prema pušačima–prolaznicima.

Imaju u vidu, verovatno, da je Amerika stasala na duvanu – čije je uzgajanje, uz recepte Indijanaca i izvozom u Britaniju, ključno pomoglo doseljenicima da opstanu u naseobinama Virdžinije. Tako je začet proces stvaranja sadašnje supersile da bi se ona sada premetnula u – "antinikotinsku imperiju".