Čekajući lekarske izveštaje

KIKINDA – Slučaj, koji je krajem oktobra prošle godine uzburkao kikindsku, ali i širu javnost, kada je policajac Saša Mijin (22) na smrt pretukao Zdravka Trivana (49), radnika kikindskog "Gasa", uskoro bi trebalo da dobije sudski epilog. Ipak, kako nezvanično saznajemo, novo ročište još nije zakazano jer se očekuje izjašnjavanje lekara o Mijinovom tadašnjem, a i sadašnjem psihičkom stanju.

Da podsetimo, Trivana su pretučenog na Mikronaselju ostavili na klupi i on nije živ dočekao jutro. Tadašnja dežurna služba Hitne pomoći poverovala je da je umro prirodnom smrću. Međutim, na zahtev rodbine obavljena je obdukcija, pa je ustanovljeno da je ovaj Kikinđanin podlegao zbog batina. Ono što je u to vreme šokiralo javnost jeste činjenica da je te noći bilo više nemih posmatrača, ljudi koji su sa prozora svojih domova, ćuteći, gledali kako Mijin u društvu koleginice Tatjane Radišić (25), koja je bila sa njim u patroli, tukao Trivana. Jedan od njih je i Trivanov komšija, Milan Zec. Nakon saznanja da je nesrećni čovek preminuo, sve je prijavio tadašnjem načelniku SUP-a Milanu Kneževiću.

Obdukcija je pokazala da je Trivanu od udaraca pukla jetra, a bili su, kako nalazi pokazuju, oštećeni i drugi organi. Usledile su munjevite suspenzije starešinstva i policijskog sastava koji je te noći bio na dužnosti. Tada je smenjeno 14 policajaca.

Kobne noći na dužnosti sa Mijinom bila je Tatjana Radišić, pratilac u patroli. Ona je izvesno vreme bila suspendovana, ali je posle nekoliko meseci vraćena na posao, na niže radno mesto. Ovu devojku kikindska javnost osudila je, zbog, kako su građani tvrdili, "pasivnog saučesništva" osobe u uniformi koja nije reagovala, odnosno nije sprečila batinanje.

Vanparnično veće Okružnog suda u Zrenjaninu odmah je odredilo pritvor Mijinu. Početkom godine Okružno javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv ovog policajca, dok se Radišićeva u čitavom slučaju pojavljuje kao svedok.

Ona je istražnom sudiji Goranu Zecu izjavila da je te noći pokušala Mijina da odvrati od torture. Ali, očevidac Milan Zec tvrdi da je ona pomogla Mijinu da od batina onemoćalog čoveka odvuku do klupe pored javne česme. Ponovnom obdukcijom, koja je rađena na novosadskom institutu, utvrđeno je da je Trivan umro jer je iskrvario.

U istrazi koja je usledila Mijin je negirao krivicu, tvrdeći da je postupao prema pravilima službe. Ono što je zanimljivo, prilikom podnošenja izveštaja sa noćnog dežurstva, policijski par nije ni prijavio slučaj.

Advokat Mijina, Miodrag Marićević prvobitno je tražio da veštak hirurg proceni da li bi Trivan preživeo da mu je na vreme ukazana lekarska pomoć. Odbrana Mijina zasnivala se i na pretpostavci da on ipak nije posedovao adekvatne psihičke predispozicije za posao policajca, odnosno da se radilo o osobi koja nije u stanju da se savlada.

U sudnici krajem maja, Mijin je izjavio da je bio pod stresom, da je malo spavao i da je bio razdražljiv, čekajući da iz Kikinde dobije premeštaj u Bečej, gde je živeo sa suprugom. U međuvremenu, Mijin je, čekajući u zatvoru na suđenje i presudu, dobio prinovu.

Napomenimo i to da je advokat Marićević tražio da veštaci predoče "sliku" Mijinovog stanja, da se pribave svi njegovi zdravstveni kartoni – od rođenja do oblačenja plave uniforme. Odbrana je takođe zahtevala da se pribavi i Mijinova dokumentacija sa policijske obuke, odnosno lekarski izveštaj.