Da li je Eštonova već pripremila rezoluciju

Iako izvori u Briselu bliski Ketrin Ešton tvrde da EU nije pripremila svoj predlog rezolucije o Kosovu, Radio-televizija Srbije emitovala je juče vest da je šef diplomatije EU podelila državama članicama predlog rezolucije o Kosovu, kojom se prihvata mišljenje Međunarodnog suda pravde. U tom predlogu se Beograd i Priština pozivaju na dijalog u „duhu dobrosusedskih odnosa”.

Kako je javio RTS na svom internet-sajtu, u tom tekstu Eštonove poziva se Generalna skupština Ujedinjenih nacija da pozove obe strane da nastave „razvoj u pravcu dobrosusedske saradnje, demokratije, regionalne i ekonomske saradnje u skladu sa njihovom evropskom perspektivom”. „S poštovanjem prihvatamo savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. godine, datog na osnovu zahteva Generalne skupštine, da je proglašenje nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom”, navodi se u tekstu predloga ove rezolucije.

Tvorci ove rezolucije smatraju da će EU uspeti da obezbedi jedinstvo oko suštine teksta, jer su jezik i ton dokumenta „najverovatnije” prihvatljivi i za pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova – Grčku, Španiju, Rumuniju, Slovačku i Kipar, navodi RTS.

Osim „Politikinog” i izvor agencije Beta iz Saveta ministara EU i Evropske komisije negira da postoji jedan takav predlog rezolucije: „Jedini potpuno usaglašeni tekst među svih 27 zemalja EU o politici i odnosima sa Srbijom i Kosovom jeste deklaracija od 22. jula koju je saopštila visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton”. Ovo su rekli za Betu povodom tvrdnji nekih izvora iz pojedinih zemalja članica unije da je „jedna vrsta predloga rezolucije o Kosovu u ime EU poslata Generalnoj skupštini UN”.

Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Borislav Stefanović izjavio je, međutim, za Fonet da se Srbija u procesu izrade rezolucije, koju je podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, konsultovala sa svim značajnim međunarodnim faktorima, među kojima je i Evropska unija, sa kojom ne želi da ulazi u konfrontaciju.

„Konsultacije su trajale, neke sugestije su prihvaćene i mi smo dobili podršku nekih zemalja EU”, rekao je Stefanović i naglasio da nijedna zemlja, pa ni Velika Britanija (koja se prethodnih dana pojavila u ulozi glavnog kritičara srpskog predloga rezolucije o Kosovu – prim. a.) ne može da govori u ime unije.

Stefanović je poručio da EU nije „stavila indikaciju” Srbiji da nije zadovoljna ili da postoji neki problem sa tekstom rezolucije koja je podneta. „Ovaj tekst, koji je Srbija podnela, predstavlja dobru osnovu za što širu podršku i u EU, ali i među zemljama članicama UN”, naglasio je Stefanović.

Prema njegovoj oceni, tekst predloga rezolucije potvrđuje suštinu i ono što je ostalo nerešeno posle odluke Međunarodnog suda pravde i potvrđuje snagu i postojanost međunarodnih principa.

Rezolucija poziva strane da razgovaraju o nerešenim pitanjima, pri čemu ta formulacija ostavlja dovoljno prostora da zaista počne dijalog oko svih nerešenih pitanja, smatra Stefanović.

Činjenica je da unutar unije nema saglasnosti o Kosovu, kao i da neke države članice ne dele stavove o tom pitanju sa Srbijom, ali to, rekao je Stefanović, ne može da bude povezano sa gledanjem cele EU na ovu situaciju. „Mi smo zadovoljni što ovaj tekst odražava poklapanje sa interesima svih, pa i EU, sa ciljem da dobije što širu podršku na samom glasanju u Generalnoj skupštini UN”, istakao je Stefanović. To neće ni u kom slučaju biti jednostavno, napomenuo je Stefanović, „niti postoji bilo kakva garancija da će Srbija to glasanje dobiti”.

Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u SAD, smatra da Srbija podnošenjem rezolucije ne ulazi u konflikt sa svetom. „Ja se nadam da će se, u ovoj fazi do zasedanja Generalne skupštine, o tome naći nekakav dogovor, pre svega, sa Evropskom unijom”, kaže on dodajući da su evropske integracije za Srbiju još daleko daleko, ali „ne treba nam stvaranje zle krvi”.

Na pitanje zašto se Srbija odlučila da Generalnoj skupštini podnese rezoluciju, za koju engleski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort tvrdi da nije usaglašena sa najuticajnijim zemljama sveta u okviru „kvinte”, Vujačić odgovara da je to učinjeno da bi naša rezolucija bila prva na dnevnom redu septembarskog zasedanja Generalne skupštine dodajući da je očigledno da, po mišljenju EU, rezolucija nije dovoljno neutralna na način na koji bi ona želela da to bude, zbog one jedne reči o secesiji.

S obzirom na to da se čuju i glasovi o tome da je mogućno menjati tekst rezolucije koji je Srbija uputila u UN, sagovornika smo pitali da li je za Srbiju ta varijanta sada prihvatljiva. On odgovara da to zavisi od procene srpskog rukovodstva. S druge strane, ukoliko EU zaista podnese drugu rezoluciju, Vujačić smatra da su „šanse da naša rezolucija prođe u UN minimalne” i da ne zna zašto bismo se izlagali jednom takvom glasanju.

Vujačić misli da će unija pokušati da „ispegla” svoje razlike, da pokaže da je jedinstvena u vezi sa takvim pitanjem i da će, verovatno, doći do nekog rešenja sa zemljama koje nisu priznale Kosovo. Jer se, kako kaže, onda pokazuje da je EU sposobna da vodi neku uopštenu zajedničku spoljnu politiku, što je intencija postavljanja Ketrin Ešton, odnosno uvođenja te funkcije, na osnovu Lisabonskog ugovora.

B. Čpajak

----------------------------------------------

Brisel: Nemamo rezoluciju

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Evropska unija nije sačinila tekst sopstvene rezolucije o Kosovu i samim tim ga nije ni uputila svojim državama članicama, saznaje „Politika” iz izvora bliskih Savetu EU. Prema rečima našeg sagovornika koji je insistirao na anonimnosti „sigurno bismo znali da postoji predlog teksta rezolucije EU i da ga je Ketrin Ešton poslala državama članicama, a s obzirom da to ne znamo, zaključujemo da ne postoji”.

Ipak naš sagovornik iz Brisela kaže da su navodi iz „predloga rezolucije EU” koje su objavili mediji u Srbiji „potpuno u liniji sa stavom EU i onim što je Ketrin Ešton već rekla pozivajući na dijalog Beograda i Prištine”. Naš izvor takođe ističe da je „najbolje rešenje da Beograd usaglasi tekst sopstvene rezolucije sa EU i tako dobije podršku svih njenih 27 država u Generalnoj skupštini UN”. Na naše insistiranje da još jednom proveri da li ipak postoji predlog rezolucije EU, naš sagovornik tvrdi: „Isključujem mogućnost da postoji predlog i da je Ešton o njemu izvestila zemlje članice, jer bismo sigurno to znali.

V. J.