Zabavno igranje znanjem

Pre neko veče u „Slagalici” jedno od pitanja za takmičare glasilo je: „S kim će se u D grupi na Svetskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici sastati fudbaleri Srbije”. Pošto je već svima dobro poznato s kim se igralo i kako se tamo prošlo, jasno je da je na ekranu bila reprizna emisija popularnog kviza. Ne samo muškarci koji, uz određeno pivo, „znaju zašto”, nego zna i cela nacija jer je pomno prolazila kroz prvo razočaranje posle poraza od Gane, pa uzlet nade nakon pobede nad Nemačkom i završnu tugu kad je Australija izbacila „orlove” iz daljeg takmičenja.

No da nije ovog detalja, ne bi se dalo lako primetiti da „Slagalica”, kao uostalom i toliki drugi na RTS-u, letnju sezonu ispunjava ponavljanjem ranijih izdanja i prethodnih ciklusa. U njoj je svaka emisija zabavna prilika za ponovno igranje znanjem, a ako se poneko pitanje prepozna a tačan odgovor na njega pamti, to je samo znak da se uz ovaj kviz u međuvremenu nešto naučilo.

Svojim sadržajem koji obuhvata opštu kulturu, svojim dinamičnim rubrikama koje zahtevaju mozganje ali i spretnost i brzinu, svojom formom koja je precizna i kratka i svojom učestalošću koja podrazumeva svakodnevno emitovanje „Slagalica” stiče osobita svojstva. Ona ne samo da računa na gledaoca koji, prateći takmičare, postaje treći igrač–pogađač, nego i na onog koji je spreman da sluša, pamti i uči.

„Slagalica” je među rekorderima dugovečnosti. Traje već deceniju i to zato što je dobro postaljen osnovni koncept ostao nepromenjen a menjali su se detalji, taman koliko treba – novim igrama, osveženim ambijentom, osavremenjenom opremom. Po svemu sudeći, nepromenljiva će biti i Milka Canić. Kako je neko ko izgovara samo jedno i uvek isto „Dobro veče” osvojio tolike simpatije i postao toliko omiljen u publici tema je za tumače javnih fenomena. Činjenica je da gospođa supervizor i dve devojke voditeljke, Marija Veljković i Danijela Pantić, prijaju i učesnicima i gledaocima. Stvaraju atmosferu odomaćenosti, prisnosti i udobnosti, prijateljskog druženja i nadmetanja bez imalo surevnjivosti.

Pri tolikom angažmanu, autorima se mogu oprostiti povremena suviše uskostručna pitanja ili prevelika sloboda u asociranju, voditeljkama zaista retki trenuci pada koncentracije ili nesklad u „modnim kombinacijama”, realizatorima minimalni zastoji ili nepreciznosti u poklapanju reči i slike. Ali to su zaista samo sitnice „Slagalice”. Za većinu poklonika ona je savršena toliko da ih pretvara u svoje zavisnike.