ŠTA BISTE NAJPRE OPOREZOVALI

 Zoran Kostić Cane, muzičar grupe „Partibrejkers”: Nema većeg šunda od naroda

Ne znam ko će da odredi granicu šta je kič i šund, a šta prava vrednost. Ali ja ne bih kiču stavljao namete već je bolje da ne dobije prisustvo u javnosti. Naše predstave o svetu dosta su iskrivljene, i kod nas je šund prirodna pojava. Uostalom gde ćete veći šund od naroda? I kako narod sam sebe da oporezuje, kako kuče samo sebe da ujede? To je batina sa dva kraja. Ne može šund protiv šunda. Ne bih da pričam o tome ko treba prvo da plati porez, i ja za nekog mogu da budem šund.

Mileta Prodanović, slikar i pisac: Novac od rijalitija u muzeje

S obzirom na to da je jedna politička stranka pokrenula tu inicijativu, možda je bolje početi od političkog kiča i šunda, a imajući u vidu period kada je ta stranka bila dominantna na vlasti, sugerišem predlagaču da prvo istraži kič u svojim redovima. Na prvom mestu oporezovao bih različite vrste rijaliti programa i taj novac usmerio u namenski fond dovršavanja rekonstrukcija Narodne biblioteke, Muzeja savremene umetnosti i drugih muzejskih institucija koje u ovom trenutku čekaju početak rekonstrukcije.

Rajko Grlić, filmski reditelj iz Hrvatske: Najpre oporezovati državu

Za mene je kič sve ono što se naziva drugačijim nego što zaista jeste. I u umetnosti i u društvu i u ljudima. U tom smislu, treba prvo oporezovati državu jer se i ona predstavlja drugačijom nego što zaista jeste. Predstavlja se humanijom, pažljivijom i poštenijom prema ljudima nego što je to istina. Prema tome kič u pesmicama, na televiziji, umetnosti, samo je posledica tih laži u državi i društvu. Ne mogu se oporezovati posledice dok se prvo ne oporezuju uzroci.

Srđan Dragojević: Pribojavam se mogućih „kultur komesara”

Bojim se da bi zakon o oporezivanju kiča mogao da „sa vodom iz korita, prospe i dete”. Nije lako proceniti šta je kič u „popularnoj kulturi”. Lično, pribojavam se tih mogućih „kultur komesara” koji bi imali dužnost da razdvoje „žito od kukolja”, pogotovo ako se prisetimo da su i neki veliki filmovi jugokinematografije nosili etiketu šunda, a ne samo ploče narodnjaka koje su čista umetnost u poređenju sa određenim „primercima” popularne muzike.

M. S. – D. L.