ĐORĐE STOJILjKOVIĆ

Duvan je u Evropu stigao iz Egipta, preko Turske još u šesnaestom veku, ali se prve studije, vezano za njegovo štetno dejstvo, po zdravlje pušača javljaju tek pedesetih godina prošlog veka. Naučne studije u poslednjih dvadesetak godina, izrađene u čitavom svetu, nedvosmisleno ukazuju da su pušenje i duvanski dim vodeći rizični faktori u nastanku hroničnih nezaraznih bolesti svetske populacije.

Pluća i respiratorni sistem, rade sinhrono, podržavajući protok kiseonika u organizmu. Kao posledica pušenja i izlaganja duvanskom dimu, pluća gube elastičnost, javljaju se štetne naslage i često dolazi do jednog od najtežih oblika karcinoma, karcinoma pluća. Od 100 odsto uzročnika karcinoma pluća čak 87 odsto otpada na pušenje i duvanski dim.

Srce i krvni sudovi, takođe stradaju od pušenja i duvanskog dima. Nikotin, kao narkotik ubrzava rad srca, povećava vrednosti krvnog pritiska, zajedno sa drugim materijama stvara naslage. Ovim krvni sudovi postaju uži, gube elastičnost i lakše pucaju. Ugljenmonoksid, kao produkt sagorevanja materija, vezuje se za hemoglobin stvarajući štetni karboksi hemoglobin.

Srbija ima dugu tradiciju u proizvodnji duvanskih proizvoda. Danas su na našem tržištu prisutne i strane kompanije, koje su privatizovale duvansku industriju. Nije loše napomenuti da su njihovo prisustvo osetile Bugarska i Hrvatska, pre nego što su postale kandidati za ulazak u Evropsku uniju. Posebnu pažnju treba usmeriti na zakonsku regulativu vezano za proizvodnju i prodaju duvana i duvanskih proizvoda. Na kutijama cigareta istaknuta je količina nikotina, ugljenmonoksida i katrana. Sa zdravstvene tačke gledišta ništa manje nisu značajni brojni aditivi, koji se u minimalnim, ali se u dovoljno štetnim dozama mogu naći u cigareti ili duvanskom dimu. Da li smo se ikad zapitali šta traži amonijak u duvanu? Uloga ove toksične materije je da maksimalizuje i ubrza delovanje i minimalnih doza nikotina i time dovodi u zabludu pušače da je cigareta sa manjom dozom nikotina manje štetna. Slično se događa i sa brojnim aditivima koji se dodaju za promenu ukusa i mirisa, cigareta ili pak opasni glicerol i glikol koji održavaju svežinu. Biohemijska kontrola svakog duvanskog brenda, u neutralnoj laboratoriji je i obaveza koju je naša zemlja preuzela ratifikacijom Okvirne konvencije o kontroli duvana, Svetske zdravstvene organizacije.

    U svetu je poznata činjenica, da najdelotvornije mere za smanjenu potrošnju duvanskih proizzvoda su: povećanje cena, taksi, kontrola proizvodnje i prodaje, preventivni rad zdravstvenog osoblja, kao i mreža stručnih savetovališta za odvikavanje od pušenja.

I na kraju ne zaboravite, veoma je lako uhvatiti se u zamku pušenja, ali je iz nje poprilično teško izvući se. Bivšim pušačem se smatrate tek posle godinu dana kontinuiranog nepušačkog staža, a nikotin, ostali štetni sastojci i kampanja duvanske industrije opasno prete!