SRMENA KRSTEV

Štetni efekti pušenja odavno su poznati stručnjacima i stanovništvu, ali se manje zna o posledicama koje trpe nepušači izloženi duvanskom dimu u svojim domovima, na javnim mestima i na radu. To je neželjena izloženost duvanskom dimu ili šire poznato "pasivno pušenje". U duvanskom dimu iz izdahnutog vazduha pušača i duvanskom dima koji se širi iz zapaljene cigarete postoji preko 4.000 hemijskih materija, od čega je oko 50 kancerogenih, tj. povezanih sa nastankom malignih bolesti, a tu su i iritantne materije odgovorne za bolesti pluća, i nikotin, ugljenmonoksid i azotni oksidi za bolesti srca. Nikotin je odgovoran i za visoku zavisnost pušača. Pored ovih, pominju se i češći reproduktivni poremećaji kod žena i kod muškaraca.

Prema podacima dobijenim istraživanjem zdravlja stanovništva Srbije u 2000. godine, 55,5 odsto zaposlenih bilo je na radu izloženo duvanskom dimu više od jednog sata dnevno. Preliminarni rezultati ponovljenog istraživanja iz 2006. pokazuju da je izloženost duvanskom dimu na radnom mestu, iako smanjena za 5 odsto, i dalje visoka i navodi je polovina svih zaposlenih. Kao i u drugim zemljama sveta, pušenje je češće među siromašnim slojevima stanovništva i zaposlenima sa nižom stručnom spremom.

Zbog posledica pušenja gube i poslodavci, gubi država a time i celo društvo. Smanjena produktivnost rada beleži se u preduzećima u kojima je pušenje dozvoljeno zbog čestih pušačkih pauzi, češćih požara i eksplozija, a znatno su povećani troškovi održavanja čistoće zbog opušaka koji se svuda bacaju. Mnoga istraživanja su pokazala da zaposleni pušači češće obolevaju, češće koriste bolovanje, duže vremena provode u bolnicama, češće postaju nesposobni za rad i češće i ranije umiru. Prema podacima iz Kanade pušači koriste 2 dana bolovanja više od nepušača, a godišnje se po jednom pušaču u proseku izgubi 1 800 američkih dolara.

Izuzetno je značajno da se pušenje na radnim mestima adekvatno zakonski reguliše. Postoje međunarodni ugovori, koje je Srbija sve ratifikovala, kao što je Okvirna konvencija o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije (2005.), prvi zakonski akt u oblasti javnog zdravlja, zatim Direktiva 391 Evropske unije iz 1989. g. o minimalnim zahtevima za bezbednošću i zdravljem na radu, kao i nekoliko konvencija Međunarodne organizacije rada.

U Srbiji postoji Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama (Sl. glasnik RS 16/95; 101/2005), kojim se pušenje zabranjuje "...u zatvorenoj prostoriji u kojoj radi nepušač...", a nadzor nad sprovođenjem zakona u nadležnosti je Inspekcije rada. Pored toga, pušenje se zabranjuje na mestima gde se održavaju sednice i drugi skupovi, i u svim  javnim prevoznim sredstvima.  Iako neprecizan i zastareo, Zakon treba primenjivati i time zaštiti zdravlje zaposlenih, ali i raditi na izradi i usvajanju novog. Zakon, međutim, ne pominje zaposlene u ugostiteljskim objektima, koji su danas u žiži interesovanja, jer su po prirodi svog posla stalno izloženi duvanskom dimu.