DRAGANA JOVANOVIĆ

U današnje vreme  ljudska populacija najčešće oboleva i umire  od kardiovaskularnih, respiratornih i malignih oboljenja. Pušenje je najznačajniji  faktor rizika za nastanak i razvoj upravo ovih bolesti.

Pušači imaju  znatno veću stopu obolevanja  i umiranja od koronarne bolesti: oko 25 odsto –40 odsto  smrti od koronarne bolesti je upravo zbog pušenja. Smrtnost od koronarne i kardiovaskularnih bolesti  direktno  zavisi od broja popušenih cigareta dnevno i dužine "pušačkog staža". Pušenje čak samo  1–5 cigareta dnevno predstavlja znatan rizik za akutni infarkt srca. Među ženama pušačima  rizik od fatalnog  infarkta srca je četiri puta veći u odnosu na nepušače.

 Najvažnija činjenica koju treba istaći  je  da prestanak pušenja  dramatično smanjuje rizik od  kardiovaskularnih bolesti,   gotovo na onaj  "bazalni"  u roku od oko desetak godina po prestanku pušenja.

Dokazana je značajna  i dozno zavisna povezanost bolesti perifernih krvnih sudova i pušenja, zbog uloge pušenja u  procesu ateroskleroze. Poznata  je Birgerova bolest koja se  razvija u mlađih muškaraca,  isključivo pušača. Ona dovodi do  gangrena  koje se završavaju  amputacijama.

Pušači imaju   znatno  povećan  rizik od moždanog udara ("šloga"),  krvarenja u mozgu.

Znatno  je smanjen  protok krvi kroz krvne sudove mozga pušača pa su i mentalne funkcije oštećene (pamćenje i dr.).  Postoji  izražena dozna zavisnost  rizika  moždanog udara  i  pušenja, pa je tako taj  rizik  dva puta veći u onih koji puše 40 cigareta dnevno u odnosu  na pušače koji puše 10 cigareta dnevno.

Desetak godina po prestanku pušenja smanjuje se rizik  periferne vaskulne bolesti  i njenih pogubnih posledica kao i moždanog udara na onaj  gotovo kao u nepušača. Pluća su organ  visokog rizika  za tzv. oksidativna oštećenja zbog direktne izloženosti toksičnim materijama aerozagađenja, duvanskog dima i infektivnih agenasa.

Sastojci duvanskog dima imaju slične negativne  efekte i u obolelih od astme u čijem razvoju i kliničkom toku značajno učestvuju.  Prvi obavezan savet  lekara obolelom  od HOBP-a i astme je prestanak pušenja. 

Karcinom pluća je vodeći uzrok smrti od  maligniteta oba pola, i  u žena (sa karcinomom dojke)  i u muškaraca, a oko 95 odsto  slučajeva  vezano je  za srednje teške ili  teške pušače. Pušenje je odgovorno za oko 84 odsto smrtnosti od karcinoma pluća  tj. za  trećinu smrti od malignih bolesti uopšte. Rak pluća ubija više ljudi nego  karcinomi dojke, prostate, creva i pankreasa zajedno.

Očigledna je  dozno-zavisna povezanost  između broja cigareta dnevno i rizika smrti od karcinoma pluća: broj popušenih cigareta dnevno i broj godina pušačkog staža.

Važno je, međutim,  istaći  da se sa prekidom pušenja  smanjuje značajno rizik obolevanja od raka pluća: nakon 10 godina od prestanka pušenja  rizik obolevanja od raka pluća iznosi   30-50 odsto  rizika za aktuelne  pušače.

Pored  karcinoma  pluća,  pušenje je glavni  uzrok još nekoliko karcinoma  koji su stoga nazvani pušački karcinomi: usta i usne duplje, grla, jednjaka i mokraćne bešike.  Pušenje igra značajnu ulogu i u nastanku i razvoju  karcinoma  gušterače, grlića materice i bubrega.

Osobe u okolini  pušača konzumiraju oko 35 odsto – 40 odsto duvanskog dima, i kao takvi, pasivni (ili bolje rečeno prisilni) pušači,  znatno češće obolevaju od  bolesti  od kojih obolevaju pušači,  u odnosu na nepušače koji ne borave u okolini pušača.

Bivši pušači koji su prestali da puše pre svoje 50. godine, l smanjuju svoj rizik smrti na polovinu  tokom narednih 10-15 godina  u odnosu na pušače.