Velikan među novinarima 20. veka

Predrag Milojević (1901–1999) bio je jedan od najvećih novinara dvadesetog veka. Ceo svoj profesionalni vek proveo je u „Politici”. Postao je novinar u devetnaestoj godini. Po završetku gimnazije počeo je da studira filozofiju kod čuvenog profesora Brane Petronijevića koji ga je još kao studenta uzeo za honorarnog asistenta. Ipak, budući filozof postao je reporter beogradske „Politike”!

„Svoju novinarsku karijeru ’sa preponama’ (dva puta posle rata bio sam otpušten iz ’Politike’ kao nepodoban), karijeru dužu od šezdeset godina, započeo sam, u to vreme, vrlo zapaženom kozeričkom rubrikom u kojoj sam, kažu, na ironičan način izlagao kritici i podsmehu tadašnju unutrašnju politiku zemlje. Međutim, kada je došla diktatura kralja Aleksandra 6. januara 1929. godine, moja kozerička rubrika se ’ugasila’. Petlovi koji prerano kukuriču, prema jednoj ruskoj poslovici, prvi dođu u lonac. Uvek je rizično istrčavati ispred važećeg vremena. To sam i ja iskusio: dva puta sam bio isterivan iz „Politike” zbog istrčavanja! Ali nisam žalio: oba puta sam dobijao u popularnosti kod publike. I oba puta sam vađen iz lonca od onih istih koji su me u lonac gurnuli. Nisam se promenio ja promenili su se oni.”
„Novinar može da greši, ali ne sme da laže. Ako čitalac uvidi da je to što u novinama piše svesna laž, svršeno je sa tim novinama zanavek. Jer, istina uvek izbije na površinu. To je ono što je Abraham Linkoln rekao ponet svojim ličnim iskustvom: ’Možeš nekog da varaš sve vreme, i ceo svet neko vreme, ali ne možeš ceo svet da varaš sve vreme’. Istina uvek ispliva na površinu makar i udavljena”, zapisao je u svojoj knjizi „Antibiografija”, doajen „Politikinog” i srpskog novinarstva Predrag Milojević.

Otišao je u penziju 1961. godine, ali je nastavio da sarađuje u „Politici” i njenim izdanjima sve do kraja života, potvrđujući tako onu Geteovu misao da je lakše pisati nego prestati..