Neukroćeno dvesta bujica

Veliko spremanje u Baričkoj reci. Sunčanje kauča, fotelja, ormara u dvorištima, ribanje prljavštine i iznošenje blata u kofama znaci su da je ovim naseljem na Obrenovačkom putu protutnjala bujica.I vide se samo ako se zađe u brdo, jer su komunalne službe umile magistralu, a izlivena voda se potpuno povukla. Kao da potopa nije bilo.

– Za vatrogasne spasilačke službe više nema posla u Bariču. Osim jednog ispumpavanja nismo imali intervencija, niti su građani pozivali u pomoć. Evakuisani se vraćaju kućama, a naše ekipe dežuraće 24 sata za svaki slučaj – kazala je Sanja Vuksanović-Žugić, načelnik Uprave za vanredne situacije u Beogradu.

Domaćini će tek da sračunaju koliko je štete nanela poplava, a pitanje je da li će i od koga dobiti odštetu. Pojedini tvrde da su više puta pokušali da osiguraju gazdinstva, ali da osiguravajuće kuće nisu htele da brinu o imanjima koja ni najmanjim bedemom nisu odvojena od rečnog korita. Siguran dom, bez bojazni od potopa, omogućilo bi im jedino preuređenje bujičnog toka u Bariču.

Idejnim rešenjem izrađenim pre dve godine predloženo je da se izgradi akumulaciono jezero ili sagrade retenzije – brane za zadržavanje padavina koje bi se kao u levak slivale sa okolnih brda u bazene. Njihova funkcija je da privremeno zaustave bujicu i kontrolisano ispuštaju vodu u postojeći kanal, a presušile bi u periodu bez padavina.

– Jezero bi se verovatno više dopalo meštanima jer lepo izgleda ali smo odabrali retenzije zbog lakšeg održavanja. Zadržavaće vodu. Isticanje će biti regulisano tako da ne može da poplavi naselje – pojasnio je Željko Jovetić, predsednik opštine Obrenovac.

Dve retenzije su predviđene. Idući uzvodno od ušća u Savu jedna je planirana na petom i druga na devetom kilometru Baričke reke duge 12.800 metara. U donjih pet kilometara toka rečica bi trebalo da dobije betonsko korito. U gornjem delu ono bi bilo prošireno bez betoniranja. Trebalo bi i da se izgrade mostovi i urede prilazi parcelama.

– Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” lane je uradio idejni projekat. Glavni je završen prošlog meseca. Posao košta oko četiri miliona evra. U tu cifru nije uračunato rešavanje imovinskih pitanja. Kuće su podignute maltene u koritu reke i žitelji mahom ne žele da ustupe prostor za uređenje vodotoka bez novčane naknade, iako poplave ugrožavaju njihova domaćinstva. Uz to, sređivanje bujičnog toka u Bariču nije u nadležnosti opštine, nego „Beogradvoda”. Nas narod vidi kao odgovorne, ali na papiru, nažalost, nismo – kaže Jovetić.

Prvi čovek Obrenovca nada se da će od vodoprivredne inspekcije, koju planira da pozove u goste, dobiti nalog da opština preuredi korito i kanališe tok Baričke reke.

– Radujem se vodoprivrednim inspektorima. Očekujem da će zatražiti produbljivanje korita na donjem delu. Jasno je da je tu najveći problem. Samo da nam odreše ruke, da možemo da počnemo da radimo makar nešto, a sređivaćemo dok budemo imali para – rekao je Jovetić.

Nema dovoljno novca da bi se planirani posao uradio i to ne samo za ovaj bujični tok – objasnio je Branislav Čabrilo, šef interventne jedinice „Beogradvoda”, tvrdeći da na teritoriji Beograda nije regulisano 200 bujičnih vodotokova koji su veoma opasni. Pojave se, naprave haos, i nestanu – sve za pola sata. Ugroze materijalna dobra i ljudske živote.

– Možemo da predupredimo poplavne talase koji se ulivaju u Dunav i Savu jer nastaju tri, četiri, pet dana ranije u Mađarskoj i Hrvatskoj odakle kolege upozoravaju da se organizujemo na vreme. Ali kada je reč o bujicama to je užas. Preventiva je jedino što može da ih ukroti. Za ovu godinu napravio sam programe za regulisanje bujičnih tokova u Lazarevcu, Mladenovcu, Obrenovcu... svim delovima prestonice u vrednosti od 500 miliona dinara. Ali, za „Beogradvode” iz budžeta grada izdvojeno je 50 miliona, koji su posle rebalansa svučeni na oko 40, što nije dovoljno. Izgleda da nismo svesni problema. Bojim se da nam još veće nepogode predstoje usled neizbežnih klimatskih promena – kazao je Čabrilo.

Najveći preteći vodotok je Topčiderska reka za koji samo delimično postoji projektna dokumentacija.

– Ne znam šta bi bilo da se nad njom „prosuo” oblak koji je zakačio Obrenovac, Barič, Umku, Ostružnicu, Sremčicu sve do Čukarice. Čak 65 litara kišnice palo je po kvadratnom metru – komentariše šef interventne jedinice „Beogradvoda”.

Napominje da prestonica nije rešila nezanemarljiv problem oko uliva bujičnih vodotokova u postojeću kolektorsku mrežu, spremnu da primi padavine do deset litara po kvadratnom metru, a one su mnogo obimnije.

M. Simić-Miladinović