Anticiganizam

U ponedeljak, 2. avgusta, prema julijanskom crkvenom kalendaru, na dan starozavetnog proroka, svetog Ilije, predsednik republike Boris Tadić i ombudsman Saša Janković, u banatskom su selu Jabuka učestvovali su u slavskoj ceremoniji. Kako protokoli predsednika i ombudsmana ne podrazumevaju aktivnosti ovog tipa, njihovo prisustvo u Jabuci na Ilindan presedan je sa političkom i društvenom namerom.

Naime, ovo banatsko mesto u kojem žive pripadnici devetnaest nacionalnosti, a koje je pre dva meseca potresla masovna rasistička, antiromska akcija čiji se uticaj ni do danas nije izgubio, predsednik i ombudsman su posetili kako bi meštane javno pozvali na međunacionalnu toleranciju, uljudnost i dijalog.

U obliku ove posete i principijelnim govorima koje su održali zaštitnik građana i predsednik republike, potpuno je, međutim, prenebregnut sam problem – anticiganizam u Jabuci, i ne samo u Jabuci. (Anticiganizam je naziv za ideološki negativan odnos prema Romima, kao što je to termin antisemitizam u odnosu na Jevreje.)

Koristeći kao povod, nacionalno nemotivisano, ubistvo maloletnika Srbina od strane maloletnika Roma, u Jabuci su meštani, i ne samo meštani, pre dva meseca, nekoliko dana ne nailazeći ni na kakvu policijsku protivakciju, kamenovali kuće Roma (jedna je zapaljena) i metodističku crkvu čiji su vernici u selu uglavnom Romi.

Posle odocnele policijske intervencije, prestala su kamenovanja, ali, jabučki Romi i dalje najveći deo vremena provode zabravljeni u svojim kućama, a deca romske nacionalnosti, od tog 10. juna pa do kraja školske godine, nisu pohađala nastavu, i pitanje je da li će se usuditi da u septembru pođu u školu.

U takvu društvenu atmosferu u Jabuci dolaze Boris Tadić i Saša Janković, lome slavski kolač sa pravoslavnim vernicima i govore o kažnjivosti nasilja i potrebi za tolerancijom. Pri tom, ne pominju anticiganističke izlive, ne posećuju Rome u njihovim kućama, ne pitaju svoje domaćine zašto Romi ne učestvuju u mesnoj proslavi, niti, pak, odlaze u metodističku crkvu. Osim toga, ni predsednik ni ombudsman nijednom reči ne pominju da je taj 2. avgust, u stvari, Dan sećanja na holokaust Roma!

U toj istoj Jabuci kod Pančeva 27. i 30. oktobra 1941. izvršeno je jedno od prvih masovnih streljanja beogradskih Jevreja i Roma u Nedićevoj Srbiji. Ubijeno je tada oko šest stotina ljudi. To, na Ilindan ove godine u Jabuci, takođe niko nije pomenuo.

Dok su predsednik Srbije i srpski zaštitnik građana delu meštana u Jabuci čestitali slavu, a dok su jabučki Romi za to vreme bili iza svojih zaključanih kapija, i dok je francuski predsednik Nikola Sarkozi sa Brisom Ortefeom, ministrom unutrašnjih poslova Pete republike, razrađivao plan kako da unište 300 romskih naselja a njihove stanare izgone iz svoje demokratije, u Aušvicu se, tog ilindanskog 2. avgusta, okupilo oko petsto predstavnika Roma iz svih evropskih zemalja da obeleže Dan sećanja na holokaust Roma.

„Celi svet zna za ubistvo šest miliona Jevreja, celi svet govori o tragediji jevrejskog naroda, a malo ko govori o tragediji Cigana, malo ko zna da je u logorima Trećeg rajha stradalo i pola miliona Cigana – nacisti bi spalili i šest miliona, da ih je bilo toliko“, napisao je Simon Vizental u svojoj knjizi „Pravda, ne osveta“.

Dva datuma svetsku javnost podsećaju na romski holokaust za vreme nacizma. Prvi je Međunarodni dan holokausta nad Romima koji se obeležava svakog 16. decembra. Na taj dan 1942. Hajnrih Himler je objavio naredbu da se iz svih evropskih zemalja Romi deportuju u „Porodični ciganski logor“, koncentracioni logor smrti Aušvic-Birkenau. To je, dakle, datum kad je doneta odluka o „konačnom rešenju ciganskog pitanja“, iako su nacionalsocijalisti Rome i pre toga masovno usmrćivali. Drugi datum, 2. avgust jeste Dan sećanja na holokaust Roma.

Naime, u noći između 2. i 3. avgusta 1944. likvidirani su svi do tada preživeli Romi u „Porodičnom ciganskom logoru“.

Datum koji bi, uz pomenute, u Srbiji trebalo da se pamti u istom tragičnom raspoloženju, jeste 11. april. Tog dana 1942, Harald Turner, šef Upravnog štaba Vojne uprave u Srbiji, podneo je izveštaj generalu Karlu Volfu, šefu ličnog štaba Hajnriha Himlera, da je u Srbiji „jevrejsko pitanje, kao i cigansko pitanje, potpuno likvidirano“.

„U mnogim zemljama Evrope uslovi u kojima žive Romi nisu dobri. Poriču nam se osnovna ljudska prava“, rekao je, na ovogodišnjoj komemoraciji u Aušvicu Romani Roze, predsednik Saveta nemačkih Sinta i Roma.

Ono što se sa samog vrha vlasti upravo preduzima prema Romima u Francuskoj, pre toga, zastrašujući broj ubistava i zlostavljanja Roma u Mađarskoj, a pre toga, sve do početka ovog milenijuma, prisilna sterilizacija Romkinja u Norveškoj, zatim, odnos prema Romima u Jabuci – sve to, među nebrojenim sličnim primerima, potvrđuje reči Lea Lukasena: „Evropa boluje od bolesti koja se zove anticiganizam!“

Kapitalna „Istorija holokausta Roma“ (Politika AD, 2008), Rajka Đurića i Antuna Miletića, govori i o, društveno razornom a pravno nekažnjivom, zločinu višedecenijskog zaborava na genocid Roma izvršen u Trećem rajhu: počevši od toga da se na Nirnberškom procesu ne pominje holokaust Roma, pa preko toga da i jedna Hana Arent o tome nikada i nigde ne govori, te preko toga da je Nemačka, tek sa kancelarom Vilijem Brantom, 1981. priznala holokaust Roma, ali da je to nije obavezalo da plaća odštetu njegovim žrtvama, pa sve do toga da spomenik ovom zločinu, čija maketa odavno postoji, nikako da bude postavljen u parku ispred Rajhstaga.