Manji budžet ili veća potrošnja

Brisel, 5. avgusta – Znaci privrednog oporavka država zapadnog Balkana su polovinom ove godine „oskudni”, osim nešto bolje situacije u Srbiji, ocenila je Evropska komisija u najnovijem izveštaju.

Domaća tražnja je slaba, nezaposlenost ne jenjava, a „kao posledica toga su državne finansije pod jakim pritiskom u više zemalja regiona”, navodi se u internom izveštaju Komisije u Briselu u koji je imala uvida agencija Beta.

Kako se dodaje u izveštaju, „ohrabrujuće je u većoj meri” to što je u regionu došlo do povećanja izvoza, ali i pada uvoza zbog pada potrošnje i recesije, što je slučaj s Hrvatskom, Makedonijom i Crnom Gorom.

Takođe se navodi da, uprkos planiranom smanjivanju budžetskih troškova, Srbija i Hrvatska pre svega moraju ići na reviziju budžeta, jer će manjak biti još veći.

Evropska komisija je već ranije među važne ciljeve pridruživanja zemalja zapadnog Balkana EU postavila smanjivanje budžetskog manjka i javnih dugova.

Tu Brisel ima podudarna viđenja s Međunarodnim monetarnim fondom, naglašavajući da Srbija i još neke države regiona ne mogu stalno računati na nove kredite ili pomoć EU i svetskih finansijskih organizacija da bi popunjavali budžet. Recept se vidi u sređivanju finansija, privlačenju investicija za prvenstveno izvoznu proizvodnju, zato što je spoljnotrgovinski deficit svih država zapadnog Balkana rak-rana sve većeg spoljnog i državnog duga.

To je, međutim, nametnulo i pitanje da li zapadni Balkan treba da kroz povećanu budžetsku potrošnju, povećanje plata i penzija, što znači i veće zaduživanje države, podstakne domaću potrošnju, u očekivanju da to dovede do veće proizvodnje i oporavka. Jer, zašto MMF traži da Srbija svede budžetski deficit na samo jedan odsto, kad je i za zemlje evra u EU ta dozvoljena granica tri odsto bruto domaćeg godišnjeg proizvoda?

Ili je i za zapadnobalkanske zemlje, sa zastarelim ili propalim industrijskim kapacitetima, uz delom jedino življu poljoprivredu, nužno primeniti sada opšteusvojeni recept u zemljama EU, a posebno „zone evra”, da se jedino kresanjem preteranih budžetskih troškova i javnog duga može računati na dugoročnije stabilizovanje i oporavak privrede.

U suštini, u EU se smatra da evropski model izvlačenja iz svetske recesije, što je naročito vidljivo na primeru Nemačke, pokazuje rezultate, a temelji se na uvođenju nadzora nad finansijskim sektorom koji mora biti okrenut kreditiranju proizvodnje, a ne špekulaciji. I posebno na uvođenju jedinstvenije ekonomske politike za praktično sve članice EU, uz dugoročne nadzirane mere kresanja budžetskih deficita i javnih dugova.

To je model oporavka zasnovan na jačanju proizvodnje i izvoza, koji je sasvim drugačiji od američkog modela podsticanja unutrašnje potrošnje i stalno većeg zaduživanja države, odnosno potrošnje na kredit koji na kraju treba moći otplatiti.

U Evropi se naglašava, a to je naglasio i predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, da primeri i faze u svetskoj ekonomskoj istoriji dokazuju da štednja i disciplina u državnim finansijama nikako ne znače da se smanjuju, već i da može da se postigne povećanje privrednog rasta i trgovine, ali to zavisi od ukupne politike vlada.

U evropskim institucijama se zato sa zadovoljstvom gleda na najnovije znake oporavka privrede EU, kako pokazuju podaci u julu, ali je unutrašnja rasprava okrenuta upravo ka „nemačkom modelu”. Evropska komisija je zatražila da vlada u Berlinu prestane sa strogim desetogodišnjim „stezanjem kaiša” stanovništva i da podstakne domaću potrošnju. To sad traže i nemački sindikati koji su dosad pristajali na „zamrzavanje” nadnica, kako bi se oporavile državne finansije i nemačkoj izvoznoj privredi dala mogućnost da se oporavi.

Ipak, i francuska, švedska, austrijska, poljska i privrede još nekih članica Unije beleže rast, uz manje ili veće uspehe u kresanju budžetskih i državnih troškova.