Radnici do jeseni na obilaznici

Ako je prema narodnoj „gde ima dima, ima i vatre”, jesen na obilaznici oko Beograda mogla bi da bude prilično vruća. Izjave o početku izgradnje sektora nula i pet ove tranzitne saobraćajnice koje su prethodnih dana „zadimile” medijski prostor, stigle su iz usta gotovo svih nadležnih u republičkoj vlasti. Prvo od Verice Kalanović, ministarke za NIP, zatim od njenog kolege Milutina Mrkonjića, zaduženog za infrastrukturu, potom od Zorana Drobnjaka, direktora „Puteva Srbije”, a pre nekoliko dana i od Borisa Tadića, predsednika Srbije.

Šef države obišao je radove na dvocevnom tunelu „Straževica” koji će povezivati sektor četiri (od Ostružnice do Orlovače) i pet (od Orlovače do Avalskog puta), a čija je izgradnja nastavljena pre dvadesetak dana. Ovaj, inače najzahtevniji za izvođenje i najskuplji objekat na trasi obilaznice, počeo je da se gradi 2004. godine. mašine su u njemu boravile do 2008. i tada je gradilište opustelo. Prilikom predsednikove posete, kao rok za završetak iskopavanja i adaptiranja prolaza kroz brdo Straževica naveden je maj 2012. godine, što bi uz još nekoliko dodatnih meseci trebalo da bude i okvirni rok za konačno i gotovo dve decenije iščekivano kompletiranje poluprstena od autoputa Beograd – Niš (Bubanj potok) do autoputa za Novi Sad (Batajnica).

– Kroz brdo Straževica biće probijena dva paralelna tunela dužine 733 i 745 metara kroz koje će prolaziti po dve kolovozne trake sa trotoarima i pratećim elementima. U već iskopanoj cevi koja vodi od Orlovače ka Bubanj potoku potpuno je završena primarna tunelska obloga i uskoro će početi postavljanje izolacije, sekundarne tunelske obloge i kolovoza. Primarna obloga u drugoj cevi koja još nije iskopana do kraja završena je u dužini od sto metara. Dalje je planirano postavljanje 70 metara vantunelske obloge i nastavak bušenja novom austrijskom tehnologijom – objašnjavaju u „Putevima Srbije”.

(/slika2)Oživljavanje radova na tunelu obradovalo je vozače, ali se prvi mračni oblak nad projektom „Straževica” nadvio svega nekoliko dana po izlasku radnika na teren. Budžetom za ovu godinu predviđeno je da u ovaj objekat bude uložena milijarda dinara, ali je, prema nezvaničnim navodima, Ministarstvo za NIP „po hitnom postupku” pre nekoliko nedelja iz tih sredstava preusmerilo 350 miliona dinara Ministarstvu za infrastrukturu koje će ih uložiti u „Jat ervejz”.

Obilaznica je trenutno funkcionalna od autoputa za Šid (čvor Dobanovci) do autoputa za Niš (Bubanj potok), a deo od Orlovače do Bubanj potoka (sektor pet) zapravo nije izgrađen, već se za saobraćaj koristi deonica Kružnog puta koja je kolokvijalno, prvenstveno u nastupima političara, „prekrštena” i prozvana „obilaznicom”.

„Pravi” sektor pet, koji će uz jedno ukrštanje sa Kružnim putem prolaziti manje-više uporedo sa ovom saobraćajnicom, prema rečima Zorana Drobnjaka, trebalo bi da bude završen za dve godine, a očekuje se da će već početkom oktobra početi radovi na tri mosta duž ove trase. Tender za mostove „Kijevski potok”, „Topčiderska dolina” i prelaz preko Kružnog puta, prema njegovim rečima, biće raspisan 17. avgusta. Predviđeni rok za njihov završetak je 540 dana od potpisivanja ugovora sa graditeljem, a njihova ukupna dužina biće 1.289 metara.

Jednako važan, sektor nula (od Dobanovaca do Batajnice), koji povezuje autoputeve za Šid i Novi Sad, takođe bi u skorijoj budućnosti mogao dočekati početak radova. Eksproprijacija na ovom sektoru, u medijima pomno propraćena zbog činjenice da je zemljište na trasi pripadalo nekolicini poznatih srpskih „kontroverznih biznismena”, gotovo da je završena, a Drobnjak ističe da će ovih dana biti određen i izvođač radova. Ako sve prođe kako treba, priprema izgradnje u Surčinu i Zemunu mogla bi početi već prvih septembarskih dana.

Najkompleksnijim objektom na ovom sektoru smatra se petlja Batajnica (raskrsnica obilaznice i autoputa za Novi Sad) koja se finansira iz posebnog kredita u odnosu na drumsku deonicu, a konkurs za njeno zidanje biće raspisan za dva dana. Drobnjak otuda smatra da će radovi na petlji okasniti za drumskom deonicom svega nekoliko nedelja i da bi zvanični početak izvođenja mogao uslediti već krajem septembra. Za ovaj put i petlju, podsetimo, Srbija je 2007. godine dobila kredite od EIB-a i EBRD-a u iznosu od 60 i 55 miliona evra.

(/slika3)Poučena iskustvom dosadašnjeg osamnaestogodišnjeg toka gradnje, većina vozača spremna je na još koji „intermeco” u inače oduženoj „sapunici” o obilaznici. U slučaju da pompezno najavljeni rokovi ipak budu ispoštovani, a obilaznica završena, graditelje saobraćajnice očekuje nov i jednako težak zadatak – stvarni završetak obilaznice. Jer ono što nadležni u javnosti nazivaju „obilaznica” u stvarnosti je samo jedna njena polovina!

Prema projektu prstena oko Beograda, predviđeno je da se saobraćajnica koja je inače deo Koridora 10, gradi u takozvanom profilu autoputa, sa po dve vozne i jednom zaustavnom trakom u svakom smeru. Predviđeno je da pravci budu razdvojeni pojasom širine četiri metra, a za sada su u punom profilu izgrađeni samo tuneli „Lipak” i „Železnik” (iskopane obe cevi). Put kroz njih prolazi duž jedne od dve cevi, a za dvosmerni saobraćaj celom trasom koristi se izgrađeni drumski poluprofil na kom se nalazi po jedna traka u svakom smeru uz koje se nalaze pojasevi za zaustavljanje. Tenderi koji će biti raspisani za sektor nula i tri mosta na sektoru pet takođe se odnose na izgradnju poluprofila, odnosno polovine mostovskih konstrukcija.

„Glavna alternativna” saobraćajnica oko Beograda trebalo bi, a ne zna se kad i od kojih para, i da se od autoputa za Niš produži ka Pančevu. Predviđeno je da ova deonica bude sastavljena od dva sektora (sedam i osam) od kojih će poslednji prelaziti Dunav preko još neizgrađenog, trećeg mosta na toj reci. Priče o budućem mostu kod Vinče za čiju su izgradnju, navodno, bili zainteresovani investitori iz Japana, utihnule su pre nekoliko godina jednako brzo kao što su se i rasplamsale, a ovaj deo projekta, zabeleženo je u priznanju jednog političara, i dalje se nalazi u fazi „o tom, potom”.

Marko Luković