Mnogo propusta u slučajevima „krađa beba"

Posle višemesečnog istraživanja slučajeva poznatih kao „nestale bebe”, zaštitnik građana nije mogao da utvrdi da li je „krađa” novorođenčadi bilo ili nije. U izveštaju, koji je ombudsman Saša Janković podneo Narodnoj skupštini, navedeno je da se zbog propusta u radu nadležnih organa i zdravstvenih ustanova, protoka vremena i ograničene nadležnosti zaštitnika građana, ne može sa sigurnošću tvrditi ni jedno ni drugo. Ono što je sigurno jeste da je velikih propusta nadležnih svakako bilo, zbog čega je, smatra ombudsman, opravdana sumnja pojedinih roditelja.

Podsetimo, mediji su svojevremeno u nekoliko navrata objavljivali potresne priče roditelja koji su tvrdili da su im bebe, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, neposredno posle porođaja proglašavane mrtvim, iako to, kako tvrde, nisu bile. Oni su sumnjali da su deca davana drugim ljudima na nezakonito usvajanje.

Povod za istragu ombudsmana su bile tri tužbe koje je primio tokom prošle godine.

– Tužilje tvrde da su njihova deca, rođena 1969, 1978. i 1989. godine, za koju im je nakon porođaja saopšteno da su preminula, predata drugim osobama, odnosno data na usvojenje – navedeno je u izveštaju.

Istraga zaštitnika građana obuhvatila je MUP, dva beogradska porodilišta i opštinsku upravu gde se vode matične knjige, u koje su upisana deca, rođena u ovim zdravstvenim ustanovama.

Ombudsman je tokom istrage utvrdio niz propusta u tadašnjem radu zdravstvenih ustanova, Uprave za upravne poslove MUP-a i matičnih službi. Takođe, zaštitnik građana je ocenio da su, u vreme kada su se ti slučajevi dogodili, postojali ozbiljni nedostaci u propisima, u oblasti zdravstvenih evidencija, matičnih knjiga i upisa podataka u evidenciju MUP-a.

Između ostalog, utvrđeno je da u zdravstvenim ustanovama nije postojala precizno utvrđena procedura u slučaju smrti novorođenog deteta.

– Nisu postojale jasne procedure identifikovanja preminulog deteta, načina predaje tela kapeli u zdravstvenoj ustanovi, a kasnije i pogrebnom preduzeću. Utvrđeno je da obdukcioni nalazi ne razjašnjavaju na osnovu čega su utvrđeni vreme i uzrok smrti, kao i da su sadržinski takvi da izazivaju sumnju, ne samo u kvalitet obavljene obdukcije, već i u istinitost samog nalaza. Pored toga, zdravstvene ustanove nisu vodile sve evidencije predviđene tadašnjim propisima, a one koje su vođene, bile su neuredne, neažurne, protivne propisima – navedeno je u izveštaju zaštitnika građana.

Takođe, u periodu na koji se pritužbe odnose, uočeno je da su roditelji podsticani da sahranjivanje deteta prepuste zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa tadašnjim mišljenjem da majku treba poštedeti trauma i motivisati na što skoriju trudnoću. Dokumentacija, koja je pratila predaju posmrtnih ostataka nije se čuvala trajno, nego je u skladu sa propisima uništena posle predviđenog roka.

U slučaju MUP-a Srbije, utvrđeno je da se, Pravilnik koji uređuje način određivanja JMBG novorođenom detetu, nije primenjivao na teritoriji Beograda. Ombudsman je zaključio i da je MUP, JMBG rezervisao i dodeljivao mimo procedure, kao i da nije pripremio izveštaj o radu i rezultatima rada radne grupe, koju je obrazovao ministar radi istraživanja slučajeva u vezi sa sumnjom roditelja, odnosno da izveštaj nije dostavio nadležnim organima.

Propust matičnih službi, između ostalog, bio je taj što je postojala velika razlika u rokovima za upis rođenja i smrti – 15 dana za prijavu rođenja, tri dana za prijavu smrti, a dva meseca za određivanje ličnog imena deteta.

Ombudsman je ocenio da ovi prikupljeni podaci, neposredan nadzor i dobijene informacije od državnih organa, ne daju dovoljno osnova za zaključak da li su deca tri tužilje zaista preminula nakon rođenja, odnosno tokom porođaja ili je došlo do nezakonitog oduzimanja dece od majki.

– Zbog toga je neophodna posebna istraga nadležnih organa, kao i usvajanje posebnog zakona, kojim bi bilo omogućeno utvrđivanje konačne istine u ovim slučajevima – zaključuje ombudsman.

Danijela Vukosavljević

-----------------------------------------------------------

Obavezna obdukcija

Zaštitnik građana je istraživanjem obuhvatio i sadašnji period, nastojeći da uporedi propise i praksu u odnosu na vreme na koje se odnose tužbe u slučajevima takozvanih nestalih beba. Utvrđeno je, između ostalog, da su doneti novi propisi, ali da su na snazi i neki stari. Pomak je napravljen u tom smislu što je propisima utvrđeno postupanje zdravstvene ustanove u slučaju smrti novorođenog deteta. Osim toga, zakonom je propisana obdukcija, prilikom koje je obavezno uzimanje i trajno čuvanje uzorka biološkog porekla. Ipak i dalje su evidentni nedostaci kao što je, recimo, da određivanje JMBG-a i njegov upis u matične knjige rođenih nije regulisan nijednim važećim propisom. Nije dobro ni to što pored postojećih, zdravstvene ustanove ustrojavaju dodatne „dogovorene” evidencije pri preuzimanju tela za sahranu. Takođe, dokumentacija, koja prati obdukciju i njena obavezna sadržina i forma, nisu uređene zakonom. Dešava se i dalje da, zbog neusklađenosti rokova za upis u matične knjige rođenih i umrli, jedna osoba bude upisana prvo u knjigu umrlih, a zatim u knjigu rođenih.