Trajna izbeglička kriza

U sredu 4. avgusta obeležena je 15-godišnjica jednog od najtužnijih i najtragičnijih dana u novijoj istoriji srpskog naroda. Tog kobnog 4. avgusta 1995. godine započela je akcija hrvatske vojske kojom je iz Republike Hrvatske proterano oko 200.000 Srba, ubijeno je preko 2.500 ljudi dok se i danas više od 2.300 osoba vode kao nestale. Nakon završetka akcije „Oluja” nastavilo se sa uništavanjem srpske imovine, verskih objekata i infrastrukture, a uz blagoslov tadašnjih vlasti Republike Hrvatske vršena je uzurpacija srpskih stanova, kuća i imanja i sve nepokretne i pokretne imovine. Posle „Oluje”, čitave oblasti vekovima naseljene Srbima ostale su, a i do danas su, puste i u njima jedva da se poneko može sresti. Povratnika gotovo i nema sem nešto staraca koji su odlučili da umru tamo gde su ceo život proveli. Možete putovati kilometrima, iz mesta u mesto, iz sela u selo, i da ne nađete nijednu naseljenu kuću. Još je tužnije kada u celom selu nađete jednu straćaru u kojoj živi starica...

U gotovo dve decenije izbegličke tragedije Republika Srbija je pružila utočište svim izbeglim i ratom pogođenim osobama, bez obzira na veroispovest i nacionalnu pripadnost. Prema zvaničnim podacima Komesarijata za izbeglice i UNHCR-a, Republika Srbija je pružila utočište za 850.000 ljudi ugroženih ratom. Treba posebno istaći da je i nakon 19 godina od izbijanja ratnih sukoba na teritoriji bivše SFRJ, Srbija i dalje trinaesta država na svetu sa preko 300.000 izbeglih i raseljenih osoba, dvanaesta država na svetu sa preko 86.000 izbeglica i prva država u Evropi po broju izbeglica. Od ovih 86.000 oko 65.000 su izbeglice iz Hrvatske. Srbija je i jedna od pet zemalja u svetu i jedina u Evropi koja nosi epitet zemlje sa trajnom izbegličkom krizom.

Za razliku od BiH gde je takođe besneo građanski rat, Hrvatska se uporno oglušivala o međunarodne sporazume koji su je obavezivali na vraćanje prava svojim izbeglim i proteranim građanima. Na obnovu kuća još čeka preko 8.000 porodica. Oko 40.000 nosilaca oduzetih stanarskih prava čeka restituciju. Više od 40.000 hrvatskih penzionera koji kao izbeglice borave u Srbiji čeka na neisplaćene penzije dok značajan broj izbeglica nije izvršio konvalidaciju (ozakonjenje) radnog staža.

Za razliku od ostalih hrvatskih građana, Srbi koji su izbegli iz Republike Hrvatske u potpunosti su isključeni iz učešća u privatizaciji društvenih, državnih i javnih preduzeća, za čiji su razvoj i prosperitet dali svoj puni doprinos. Postoji hiljade hektara zauzetog poljoprivrednog zemljišta, u čiji posed ne mogu da uđu vlasnici – povratnici ili izbeglice. Doskorašnje postojanje tajnih optužnica za ratne zločine imalo je za cilj zastrašivanje i sprečavanje povratka izbeglica. U Hrvatskoj se nalazi preko 500 registrovanih i dokumentovanih grobnica u kojima su pokopane žrtve, uglavnom srpske nacionalnosti, a napadi su prisutni i danas.

Treba istaći značaj razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića i Hrvatske Iva Josipovića koji su i ohrabrili pozitivne procese u rešavanju ovih problema, što daje nadu da će se pitanja svih izbeglica ubuduće daleko efikasnije rešavati i tako konačno problem izbeglih na zadovoljavajući način rešiti.

Savetnik potpredsednika Vlade Srbije za pitanja izbeglih i prognanih i generalni sekretar Jugoslovenskog Crvenog krsta u vreme „Oluje”