Grčka vlada na ostrvima

Od našeg dopisnika

Atina, 10. avgusta – Grčka vlada je ove nedelje na zasluženom odmoru. Premijer i ministri su na nekom od ostrva, kao što je, uostalom, cela nacija. Atina je opustela, ali mnogo manje nego ranijih godina. Gradske plaže su pune, što se ne pamti. Ekonomska kriza ostavila je svoj pečat na ovdašnjim navikama da se letnji meseci provode daleko od grada. Sada su u modi neki drugi oblici turizma: kupanje kod kuće, splavarenje, jahanje, obilazak planinskih predela, letovanje po selima odakle se more vidi samo u daljini.

Većina hotelijera je spustila cene, ali ne i luks kategorija. Tamo gde su ministri, ili na ostrvu Faros gde sa porodicom letuje premijer Jorgos Papandreu, bungalov dnevno košta 500 evra. Naravno, ne za premijera već za ovdašnji džet-set koji ne pita za cenu, samo da ostane u žiži interesovanja. Cena slave podrazumeva bar nedelju dana boravka na Mikonosu ili Rodosu.

U međuvremenu, statistike kažu da nezaposlenost raste i da će na jesen bez posla zvanično biti 560.000 državljana Grčke. Inflacija je dostigla 5,5 odsto, što je jedan od najviših procenata u EU. Premijer Papandreu razmišlja o izmenama u sastavu vlade i, kako se očekuje, već u septembru nova lica naći će se na mestima ministra za razvoj, zdravstvo i poljoprivredu.

Neki od ljudi u sadašnjem kabinetu viđeni su za rukovodioce lokalnih struktura, gde su novi izbori na jesen. Ideja za osvežavanje kabineta bazira se na potrebi da pred septembarski sajam u Solunu gde, tradicionalno, premijeri govore o svojim daljim namerama, preciznije, programu koji će sprovesti, u igri budu nova imena koja će stvoriti utisak novog početka.

Jer, kako je to posle odlaska eksperata „trojke” i šanse da Grčka dobije novu tranšu kredita rekao ministar finansija Jorgos Papakonstantinu, na jesen vladu čeka težak posao: nastavak štednje, sprovođenje novog poreskog sistema i primoravanje na plaćanje poreza onih koji su ih godinama izbegavali i zemlju poštetili za 4,5 milijarde evra.

Ispunjavanje zadataka koje je ostavila „ trojka”, a koji se tiču liberalizacije tržišta u sferi transporta, energije, realizacije novog penzijskog sistema, razračunavanje sa trošadžijama u zdravstvu, otvaranje pitanja „zatvorenih profesija” advokata, farmaceuta, arhitekata, taksista... Pitanje je i daljeg funkcionisanja Grčkih železnica, koje bi prema savetima „trojke” trebalo da se privatizuju kao i energetski sektor čemu se i vlada i nacija žestoko protive. Iako ministar finansija tvrdi da to neće značiti gubitak radnih mesta, jasno je da će bez posla ostati oko hiljadu zaposlenih na železnici. Po rečima ministra, vlada čini napore da se, i u slučaju eventualne privatizacije tržišta energije, pronađu drugi modusi za liberalizaciju ove sfere.

Trenutno su u najvećoj panici turistički radnici i trgovci koji još uvek ne mogu da svedu račune, ali koji, po prvim pokazateljima, vide da je situacija dramatična. Sezona rasprodaja koja se završava 31. avgusta nije donela prihode ni olakšice. Trgovci kažu da je promet opao za najmanje 20, a govori se i o čitavih 50 odsto u odnosu na ranije godine. Sniženja od čak 80 odsto, što je nezapamćeno na grčkom tržištu, nisu mnogo pomogla. Grci manje kupuju i, kada je reč o odeći i obući, mere svaki evro.

Jedino je još dobro ugostiteljima jer je to poslednje čega će se ovaj narod odreći. Ali, s druge strane, cene u restoranima, pre svega u turističkim delovima Atine, porasle su do nelogičnih... Turisti se žale i kažu da za pola litra vode u najužem centru Atine plaćaju dva evra, salatu i do 10, pivo i kafu po pet... Nema više ručka za male pare, ovog leta je to u Atini najmanje 25 evra po čoveku... S druge strane, teroristi prete turistima, štrajkači blokiraju zemlju i sav saobraćaj, kriminal nije u potpunosti pod kontrolom i gosti su, neretko, meta fizičkih napada...

Očigledno, iako daleko, na ostrvu premijer ima mnogo glavobolje. Utoliko pre što ovdašnji mediji o svemu napred navedenom vrlo detaljno informišu javnost. I upozoravaju sunarodnike da su svakodnevno na meti lopova i kriminalaca na stotine pojedinaca i na desetine opljačkanih stanova.

Jasmina Pavlović-Stamenić