Sve teže do novca

Jedan od najvažnijih zahteva poslovnih banaka pri odobravanju kredita građanima jesu sredstva obezbeđenja. Sredstva obezbeđenja predstavljaju ugovorom definisane alternative naplate preostalog duga dužnika, ukoliko on neredovno ne izmiruje svoje obaveze. Značaj sredstava obezbeđenja pri odobravanju kredita najbolje se mogao videti u 2006. i 2007. godini, tokom ekspanzije odobravanja gotovinskih kredita, kada je „tražnja” za žirantima, kao sredstvom obezbeđenja bila na vrhuncu.

Kao sredstva obezbeđenja kredita se najčešće koriste:

– hipoteka na nepokretnu imovinu

– zaloga na pokretnoj imovini

– menice

– depoziti i učešća

– jemstva (žiranti)

– garancije druge poslovne banke ili drugog pravnog lica

– hartije od vrednosti

– polise osiguranja

– administrativne zabrane

Kod gotovinskih kredita građanima najčešće se koriste menice, depoziti, žiranti i administrativne zabrane. Hipoteka na nepokretnoj imovini se uspostavlja kod stambenih kredita, a u retkim slučajevima kod gotovinskih kredita sa rokom otplate preko 5 godina. Zaloga na pokretnoj imovini, učešća i polise osiguranja su uobičajena sredstva obezbeđenja kod potrošačkih kredita. Za odobravanje kredita pravnim licima se koristi kombinacija svih navedenih sredstava obezbeđenja.

Za odobravanje jednog kredita može biti neophodno više sredstava obezbeđenja, a ponekad samo jedno. To zavisi od zakonskih ograničenja i ograničenja koje određuje sama poslovna banka.

Sredstva obezbeđenja kredita mogu biti obavezna (Zakonom definisana) i neobavezna (po poslovnoj politici banke). U Srbiji su u proteklim godinama depoziti i učešća bili obavezna sredstva obezbeđenja, koja je propisala Narodna banka Srbije, dok su ostala sredstva obezbeđenja propisivale poslovne banke za svoje klijente, a u skladu sa sopstvenom poslovnom politikom.

Ekonomska situacija u jednoj zemlji, rizik zemlje, tržišni potencijal, trendovi u poslovanju i mnogi drugi faktori determinišu ponašanje zakonodavaca i poslovnih banaka u pogledu upotrebe sredstava obezbeđenja kredita. Na primer tokom kreditne ekspanzije 2006. i 2007. godine postalo je neophodno usporiti trend visokog zaduživanja stanovništva, zbog čega je Narodna banka Srbije uvela depozite i učešća kao obavezna sredstva obezbeđenja. Istovremeno, poslovne banke su nastojale da sa što manje sredstava obezbeđenja plasiraju kredite, jer su imale velika slobodna sredstva na raspolaganju, naplaćivale visoke kamate za korišćenje kredita i pokušavale da zauzmu što veće tržišno učešće. Ekonomska kriza koja je zahvatila našu zemlju značajno je izmenila poslovni ambijent u Srbiji, što je uticalo i na promene po pitanju korišćenja sredstava obezbeđenja u kreditiranju građana i privrede. Zbog smanjenja kreditne aktivnosti poslovnih banaka i neophodnosti usmeravanja kredita u privredu i domaću potrošnju, Narodna banka Srbije je postepeno ukidala obavezna sredstva obezbeđenja. Međutim, u ovom trenutku su poslovne banke zbog novonastalih rizika usporeno odobravale kredite, pa se dešavalo da svojom poslovnom politikom zadržavaju sredstva obezbeđenja koja su ranije bila obavezna, a kasnije ukinuta od strane Narodne banke Srbije.

Danas, iako je Narodna banka Srbije značajno olakšala mogućnost zaduživanja kroz smanjenje broja kreditnih stavki koje ulaze u obračun iskorišćenja kreditne sposobnosti građana, pojedine banke otežano odobravaju kredite, zbog prisutnih rizika vezanih za mogućnost otplate od strane građana i privrede. Narodna banka Srbije je preduzela nekoliko mera sa ciljem relaksiranja uslova zaduživanja za građane:

– viša maksimalna granica kreditnog zaduživanja (sa 30% povećana na 40%)

– zaduženja po tekućim računima više ne ulaze u obračun kreditne sposobnosti građana

– kreditna sposobnost žiranta se obračunava na nivou od 50% zaduženja prvog dužnika, umesto ranijih 100%

– ukinuti su obavezni depoziti i učešća kod svih dinarskih kredita

– u saradnji sa Vladom Srbije uvedeni su subvencionisani gotovinski dinarski krediti i nastavljen program subvencionisanih stambenih kredita

Iako su ove odluke na snazi, neke poslovne banke zadržavaju oštrije kriterijume za odobravanje kredita građanima od minimalno obaveznih. Tako, još uvek u mnogim bankama nije moguće zaduženje do 40% kreditne sposobnosti, već do 30%, za pojedine kredite se još uvek zahtevaju učešća ili depoziti.

Pored svih navedenih sredstava obezbeđenja, poslovne banke često upotrebljavaju metode dodatnog obezbeđenja kroz procedure odobravanja kredita. Npr. kod većine banaka je mnogo povoljnije odobravanje kredita ukoliko uplatu svoje mesečne zarade prebacite na račun u konkretnoj banci. Ova sredstva obezbeđenja nisu obavezna, ali su ostali uslovi kredita daleko povoljniji ukoliko banka iskoristi indirektna sredstva obezbeđenja, te se većina građana koji apliciraju za kredite i koristi.

Iako je zajmotražiocima svako sredstvo obezbeđenja dodatno opterećenje u proceduri odobravanja kredita, sem sigurnosti vezane za otplatu kredita, koju dobija banka, često i sami zajmotražioci imaju koristi – npr. depoziti se mogu koristiti kao „rezerva“ u slučaju da dođe do problema u otplati; učešće smanjuje mesečnu obavezu po anuitetima koje ćete otplaćivati banci; polisa osiguranja vam garantuje da u slučaju štete na imovini, koju ste stekli korišćenjem kredita, nećete imati dodatnih troškova.

Sredstva obezbeđenja se koriste gotovo isključivo u situacijama kada dolazi do problema sa otplatom kredita i zbog toga je najbolje i za poslovnu banku i za korisnika kredita da ostanu neiskorišćena do kraja otplate kredita.

kamatica.com