Umetnost na asfaltu

Kad se zebra nađe na putu, i to usred grada, ljudi se potpuno zbune. Ne znaju da li da je zaobiđu, preskoče ili hladno pređu preko nje. U nedoumicu ih dovodi Miloje Mitrović, akademski slikar, grafičar i ikonopisac iz Valjeva.

Otkako je 1988. godine stekao diplomu, Miloje je razlučio da li hoće da njegovo delo živi i posle, ili će jednostavno da pravi ono što postoji na svakom ćošku.

– Bavio sam se grafičkim dizajnom, novinskim ilustracijama, opremom knjiga, rukopoložen sam i za sveštenog ikonopisca, tako da sam oslikavao i klasične ikone, vaskršnja jaja... Dakle, zanimala me je umetnost, radi umetnosti, a ne radi komercijale.

Uz sve to, slikao je i patke, i guske, i klovnove, i ljude, i, naravno – zebre. Još u vreme studija, da bi nekako ispunio duge pauze između predavanja svraćao je u Zoološki vrt i od svih životinja, najčešće je njih posmatrao.

– Njihove pruge su mi bile alibi za čistu umetnost. Taj crno-beli odnos posmatrao sam simbolično – kao kontrast između krajnjeg svetla i tame, dobra i zla, sreće i nesreće. U početku su mi služile kao uvod u skice za grafiku, a kasnije i kao motivi za slike. Do sada sam uradio oko četiri stotine, i veći broj nalazi se u raznim kolekcijama u inostranstvu.

(/slika2)Sa slikama zebri Mitrović je dobio najveći broj priznanja i nagrada. Ali, najveća čast mu je bila kada mu se ukazala prilika da ih izloži u „Laori”, najpoznatijoj i najprestižnijoj galeriji u Kopenhagenu, u Danskoj, pored dela Pikasa, Salvadora Dalija, Endija Vorola... Tada su, kaže, sve do jedne prodate, i to po mnogo većoj ceni nego što bi koštala neka umetnička dela njihovih poznatih slikara. Na njegovu radost kupci nisu bili naši ljudi koji tamo žive, što je uglavnom slučaj kad naši slikari izlažu u inostranstvu, već stranci. Svakom umetniku, pa i Miloju, to predstavlja dodatnu potvrdu.

Kao prosvetni radnik i pedagog, ovaj svestrani umetnik je želeo da se uključi i u Akciju bezbednosti dece u Srbiji. Pored svih mera pojačane kontrole države predviđenih da zaustave stradanja na drumu, od kaznenih poena i rigoroznih sankcija, do specijalnih policijskih patrola i „presretača” opremljenih kamerama i drugim sofisticiranim uređajima, slikar je odlučio da „izvede zebru”! 

– Na svim jezicima, osim na slovenačkom, pešački prelaz se zove zebra. Ali, koliko znam, niko do sada ovu životinju nije bukvalno iscrtao na asfaltu. Na ovu ideju podstaklo me je upozorenje ispisano na tablama u blizini škola, u kojem piše: „Vozači, deca vas mole, usporite pored škole”. Želeo sam na lep način, i pešake i vozače da „nateram” da zastanu, da prikoče i sačuvaju svoj i tuđ život u džungli na asfaltu, u kojoj postoje mnogo opasnije zveri nego što ih ima u prašumi – upozorava Miloje Mitrović. 

(/slika3)Iako se, zahvaljujući zebrama, tokom dvadeset pet godina dokazao kao umetnik sa posebnim stilom, trebalo je dugo vremena da dobije dozvolu da ih uradi i kao mural na asfaltu. Prva zebra je svetlo dana ugledala kod Osnovne škole „Miloš Crnjanski”, na Banovom brdu, u Beogradu, početkom oktobra 1995. godine. Posle toga pojavila se u Valjevu, Novom Sadu, nakon nekog vremena i u Arilju, Požegi, Bačkoj Palanci i ponovo u Beogradu, na raskrsnici kod Dositejevog i Vukovog muzeja, a Miloje trenutno oslikava pešački prelaz i u centru Osečine, stare srpske varošice urbanog tipa, pred sam početak tradicionalne manifestacije „Festival šljiva”.  

– Svaki učesnik u saobraćaju na neki način je postao deo te slike, a decu sam i praktično uključio. Radili smo sa bojama za puteve kojima se signaliziraju i obeležavaju zvanični prelazi, samo što smo mi zastupali sve tonove. Ja sam oslikavao zebre na pešačkom prelazu, a oni na trotoaru, kako bi osetili toplinu asfalta i zvuk motora. Ovo dešavanje je izazvalo veliku pažnju i kod vozača. Zaustavljali su se svi, čak imomci u besnim džipovima, od kojih to i ne očekujemo. To mi je i bio cilj, jer minimum korektnosti je mnogo veća zaštita nego pancir košulja – podseća umetnik.

Miloje kaže da nikad nije naslikao dve iste zebre, a na asfaltu ih nema u velikom broju. Ne bi, kaže Miloje, ni valjalo da ih bude, jer kad umetničko delo pređe u hiperprodukciju, gubi smisao. Osim toga, od kišei sunca zebra se vremenom menja, bledi i na kraju, posle godinu dana i nestaje, pa se, dodaje Mitrović, kao i naši dobri maniri, povremeno mora obnavljati. 

Dana Stanković