Fabričke parcele upola cene

Batočina – Slovenačka firma za proizvodnju elektroinstalacija za automobile „Grah automative“ gradi svoju drugu fabričku halu u Batočini. U novom proizvodnom pogonu, površine 4.700 metara kvadratnih, koji će biti završen do kraja godine, posao će dobiti oko 400 radnika. Ipak, jedna lasta ne čini proleće – kaže predsednik opštine Radiša Milošević i naglašava da Batočina mora da „ugosti” i druge kompanije, bilo domaće, bilo strane.

Samo sa novim investicijama, kaže naš sagovornik, Batočina može imati perspektivu, zadržati mlade obrazovane ljude, smanjiti broj nezaposlenih i u budžetu obezbediti sredstva za ulaganja u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, sport i kulturu.

– Šta je jedna Batočina, sa svojih 12.000 stanovnika, u evropskim, pa i u nacionalnim okvirima!? Statistička greška! Kako da ne budemo to? Samo ako privučemo nove investitore. No, za tako nešto potrebno je, pre svega, povezivanje sa drugim opštinama i jedna zajednička, regionalna ponuda kompanijama kojima je Šumadija interesantna destinacija. Mislim da će autoput, koji Kragujevac treba da poveže sa Koridorom 10, ubrzati te procese koji, i pored svih promena u društvu, još uvek velikim delom zavise od politike i partijskih računica ko je gde na vlasti i koliko kome dati novca iz budžeta pojedinih ministarstava i republičkih fondova – kaže Milošević, koji je već šest godina na čelu opštine, a odnedavno i predsednik Regionalnog odbora Demokratske stranke za Šumadiju.

Umesto očekivanog privrednog oporavka i razvoja, Batočina se u godinama posle političkih i ekonomskih promena u zemlji suočila sa nizom problema. Loše privatizacije „pokosile“ su praktično sve firme, a bez posla je ostalo oko 1.000 radnika, što čini polovinu onih koji su i danas u potrazi za radnim mestom.

Socijalne turbulencije nije bilo lako amortizovati, opštinska „kasa“ se teško punila, a o tim vremenima svedoče prazne i ruinirane hale „Kraguja“ i IMB-a, nekada uglednih „Zastavinih“ kooperanata, te trikotaže „Dušan Dugalić“.

– Kad nešto ide loše u mestu u kome živite, onda je lokalna uprava prva na udaru. To je, donekle, razumljivo, budući da svaki opštinski i gradski funkcioner predstavlja neku partiju na vlasti, iako, objektivno, nije imao nikakav uticaj na privatizacione procese. Kad je reč o privredi, mi smo, praktično, morali da krenemo „od nule“. Prvo smo rekli – investirajte kod nas, ovde je sve besplatno, potom smo, kad je varoš malo živnula, investitorima davali besplatno ar zemlje za svakog radnika koga zaposle, a sada svaka kompanija koja hoće da dođe ovde može da računa na beneficiranu cenu građevinskog zemljišta. Parcelu koja joj je potrebna za gradnju fabrike dobija u celini, a plaća samo polovinu zakupljene površine – objašnjava Milošević.

Efikasnost lokalne administracije predstavlja važnu stavku u privlačenju stranih investitora, kaže prvi čovek batočinske opštine.

– Lokacijsku dozvolu za gradnju druge hale „Grah automative“ je dobio za jedan dan. Zahtev su podneli drugog decembra prošle godine, a na dozvoli je, evo pogledajte, isti datum – pokazuje Milošević.

Osim investicije ove slovenačke kompanije, vredne oko 12 miliona evra, Batočina se priprema za dolazak jedne turske kompanije koja želi da pokrene proizvodnju kože i tekstila. Prvi razgovori sa poslovodstvom „Šekil Edera“ iz Istanbula su već obavljeni, a očekivanja su da dogovor o zakupu zemljište i hale bude brzo postignut.

– Imajući u vidu da su svi investitori, bez obzira na to da li su strani ili domaći, oslobođeni plaćanja lokalnih taksa i dažbina tokom prve tri godine poslovanja, očekujem da će pregovori sa turskom kompanijom brzo uroditi plodom – navodi Milošević, napominjući da će sa novim investitorima, gledajući na duže staze, i opštinski budžet, koji sada iznosi skromnih 225 miliona dinara, biti veći.

I pored svih napora koje lokalna administracija ulaže u oporavak privrede, Batočina se i danas nalazi u krugu nerazvijenih opština. Pomoć države je još neophodna, a prve pare iz državnih fondova biće uložene u obnovu saobraćajne mreže i rekonstrukciju centralnog trga, koji je isti kao i 1975, kada je formiran.

Uz pomoć države ova opština bi do kraja godine trebalo da dobije i svoj prvi vodovod. Iako rođeni „na obali“ Morave, Batočinci su decenijama pili isključivo „kragujevačku vodu“.

Brane Kartalović