Firme ne treba da čekaju pomoć Vlade

Da li će novi rebalans budžeta i novi paket vladinih antirecesijskih mera spasiti državu i privredu, a građanima olakšati život? Polemika o tim dilemama u Hrvatskoj raste s temperaturom vazduha, a hladi je samo mišljenje eksperata da „svi sede i čekaju ulazak u Evropsku uniju”.

Polemiku je „otvorila” centralna banka upozorenjem da kriza na tržištu državnog duga u evrozoni oslabljuje izglede za oporavak hrvatske ekonomije zasnovan na rastu izvoza te dodatno naglašava potrebu usmeravanja ekonomske politike na jačanje konkurentnosti privrede i osiguravanje solventnosti javnog sektora.

Pretpostavljajući izostanak značajnije dinamike rasta u evrozoni te (kao posledicu toga) izostanak izvozne potražnje, u publikaciji Hrvatske narodne banke (HNB) „Finansijska stabilnost” ocenjuje se da će se prema osnovnom scenariju rast BDP-a u Hrvatskoj u 2010. kretati u umereno negativnoj zoni, s padom do 1,6 odsto. Istovremeno, očekuju da će se nastaviti smanjivanje spoljne neravnoteže u obliku umerenijeg manjka na tekućem računu platnog bilansa (oko četiri odsto BDP-a) i sporijeg rasta spoljnjeg duga.

HNB naglašava nužnost promene dosadašnjeg modela rasta zasnovanog na domaćoj potražnji u korist izvozno vođenog rasta, što nameće preusmeravanje aktivnosti iz uslužnih sektora prema izvoznim sektorima.

(/slika2)Ističe se da ekonomska politika mora biti usmerena na jačanje međunarodne konkurentnosti i osiguravanje solventnosti javnog sektora. Radi jačanja konkurentnosti, navode iz HNB-a, važno je povećati fleksibilnost tržišta rada i politikom zarada osigurati pad jediničnih troškova rada u odnosu na EU. Istovremeno treba poboljšati investicionu klimu kako bi se ekonomija što lakše i brže restrukturisala prema izvoznim sektorima. Solventnost javnog sektora može se postići tako što fiskalna politika treba da nastavi s konsolidacijom održive visine javnog duga.

Hrvatska narodna banka insistira da se budžetski deficit države svede na nulu. Za to je potrebna i jasna srednjoročna strategija rashoda i prihoda kako bi se otvoreno mogli sagledati svi rizici i kako bi se osigurala šira podrška javnosti, vodeći pri tom računa i o međugeneracijskoj raspodeli tereta konsolidacije. HNB predlaže da u poreskom sistemu treba zadržati postojeći dominantan oslonac na stabilnije potrošne poreze i naglašava da su za verodostojnost fiskalne politike od velike važnosti i reforme penzijskog i zdravstvenog sistema.

U HNB-u ocenjuju da vladin program privrednog oporavka sadrži dobre smernice, ali naglašavaju da razborita fiskalna politika otvara prostor za relativno labavu monetarnu politiku, koja održava visok nivo likvidnosti bankarskog sektora bez pritiska na kurs kune prema evru.

Ministar privrede, rada i preduzetništva Đuro Popijač upozorio je juče da je penzijski sistem na granici izdržljivosti i da su zato nužne promene. Ministar je ovako reagovao povodom kritika opozicije da je predlog izmena Zakona o penzijskom osiguranju o izjednačavanju godina za starosnu penziju (65 godina) „nepromišljen, štetan i nepravedan” prema ženama. I Ustavni sud je još 2007. godine doneo odluku po kojoj se mora izjednačiti dob za odlazak u starosnu penziju žena i muškaraca, a kao rok odredio kraj 2018. godine. Na prigovore sindikata da su predložene izmene upućene u parlamentarnu proceduru bez rasprave socijalnih partnera, Popijač je rekao da se vlada dva puta konsultovali sa socijalnim partnerima i da su i poslodavci i sindikati bili upoznati s promenama.

Za ministra finansija Ivana Šukera stanje u hrvatskoj ekonomiji i nije tako očajno, pa će vlada o rebalansu budžeta (kojim bi se na jesen morala pokriti rupa od skoro milijardu evra) odlučiti tek posle razgovora s koalicionim partnerima. Ministar napominje da se budžetski manjak može pokriti samo daljim zaduživanjem i povećanjem deficita, prodajom imovine ili smanjivanjem rashoda i da trećeg puta nema. Šuker tvrdi da zarada od turizma ne može pokriti sve budžetske rupe jer se spominjanih 6,5 milijardi evra odnosi na ukupan promet koji će se ove godine zavrteti u turizmu, od čega će samo deo novca završiti u budžetu.

Ministar nije želeo da komentariše prognoze da će Hrvatska kraj godine ipak dočekati s padom BDP-a od 1,5 odsto, a odbio je i da se izjašnjava o najavama analitičara da bi Hrvatska već u trećem kvartalu mogli izaći iz recesije.

„Ukupno gledajući, 2011. trebalo bi da bude definitivno godina privrednog rasta u Hrvatskoj”, kaže ministar.

Za najavljena nova poskupljenja prehrambenih proizvoda i do 30 odsto, rekao je da su prenaduvane prognoze koje neki uzimaju kao razlog da neopravdano podižu cene.

Ministrov optimizam, međutim, ne deli konsultantska kuća „Roland Berger” čije istraživanje pokazuje da hrvatski menadžeri tek očekuju vrhunac krize i da su vrlo pesimistični.

Istraživanje je sprovedeno među četrdesetak malih i srednjih preduzeća iz sedam različitih industrijskih grana. Ono je pokazalo kako se borba protiv krize u Hrvatskoj i dalje uglavnom vodi kroz rezanje troškova i pokušaje smanjenja nelikvidnosti (evropske kompanije svoj fokus usmerile su na rast poslovanja i prodajne inicijative).

Vladimir Preveden, izvršni direktor zagrebačkog ureda „Roland Bergera”, bio je ovih toplih dana „hladan tuš” za javnost kad je izjavio da „Hrvatska gubi korak u osiguravanju bolje pozicije u budućnosti, da je u dubljoj krizi od većine evropskih zemalja i sporije izlazi iz nje.

– Hrvatski menadžeri s krizom se ponajviše bore kroz smanjenje zarada, ne vide mogućnost za prodore na nova tržišta i očekuju dalje pogoršanje likvidnosti. Gotovo svi ispitanici predviđaju dodatno smanjenje broja zaposlenih, pad privatne potrošnje i donošenje novih vladinih mera. Besparica je pogodila polovinu hrvatskih kompanija, a nepovoljni kreditni uslovi izraženiji su u Hrvatskoj nego u drugim zemljama. Uprkos tome, većina hrvatskih firmi još nema planiranje likvidnosti – upozorava Preveden.

Hrvatska još nije provela strukturne reforme, čini se da se čeka ulazak u EU i pomoć evropskih fondova, napominje Preveden i dodaje kako je to greška jer firme ne bi trebalo da čekaju na vladine mere i pomoć već bi većinu posla trebalo da obave same. Trebalo bi poboljšati upravljanje likvidnošću, ojačati kapitalne pozicije, uvesti fleksibilnije troškovne politike i odustati od rezanja troškova kao glavne antirecesijske mere. Potrebno je već sada odrediti strateške smernice za rast kroz internacionalizaciju, jer jedino tako hrvatske kompanije mogu da se pripreme za buduće izazove, kaže regionalni direktor „Roland Bergera”.

M. Brkić

-----------------------------------------------------------

„Kandit” pod okriljem novog vlasnika

Zagreb – Kompanija „Termes” objavila je ponudu za preuzimanje fabrike bombona i čokolade IPK „Kandit” iz Osijeka, saopštila je Zagrebačka berza. „Termes” takođe iz Osijeka, koji je od juna ove godine vlasnik 50,6 odsto u IPK „Kanditu”, obavezao se da će za preostali udeo po akciji platiti 235,51 kunu (32,6 evra). Ponuda se odnosi na 349.769 redovnih deonica IPK-a, koje predstavljaju oko 49 odsto udela u osnovnom kapitalu konditora. „Termes” je bio u obavezi da dostavi ponudu o preuzimanju jer je vlasnik većinskog udela, precizira berza.

Kompaniju „Termes” početkom godine osnovali su IPK „Zavod za ekonomiju” i „Premisa” iz Osijeka, a u njoj zajednički deluju i osječko „Žito”, „M-San ulaganja” i preduzeće „Vage” iz Zagreba.

IPK „Kandit” je deo „Kandit grupe” koju čine šećerana, fabrika stočne hrane, farma muznih krava i farma svinja.

U prvoj polovini 2010. „Kandit grupi” ukupni prihodi pali su 25 odsto, a broj radnika je smanjen 17 odsto i sada je uposleno njih 890.

Beta