U carskom gradu Beču

Bratislava, 3. avgust – Nekadašnji Presburg, Prešporok ili Požun, predstavlja jedini evropski grad koji se graniči s dve strane zemlje – Austrijom i Mađarskom. Beč i Bratislava su udaljeni nešto manje od šezdeset kilometara. Posle svega sat vremena, voz koji je krenuo iz Beča stigao je u grad koji bi se ukratko mogao opisati kao tipična „austrougarska” varoš, slična vojvođanskim gradovima. Karakterističnu habzburšku arhitekturu, u nešto novijim delovima Bratislave, smenjuje dobro poznato socijalističko sivilo. Poput arhitekture, i doček žitelja glavnog grada Slovačke bio je dosta hladan. Od namrgođenih konduktera, preko ugostitelja koji koriste svaki vaš trenutak nepažnje ne bi li vam izvukli koji evro ili cent više, do običnih građana koji dosta plašljivo reaguju kada progovorite engleski jezik. Izgleda da je čuveno slovensko gostoprimstvo ipak samo legenda. Tih dana u Bratislavi gostovala je i Crvena zvezda. Kao što smo već navikli prošla je neslavno, a huligani prerušeni u navijače po ko zna koji put krojili su „sliku” Srbije.

Beč, 5. avgust – Prestonica nekoliko imperija, dom Mocarta, Betovena i Štrausa, danas predstavlja jedno od najvažnijih političkih, kulturnih i turističkih sedišta Evrope. Skoro da nije bilo perioda u novovekovnoj i savremenoj istoriji u kome Beč nije bio u žiži kontinentalnih i svetskih dešavanja. Mnoštvo muzeja, pozorišta, galerija, palata, ali i sama gradska arhitektura čine Beč jedinstvenim gradom istorije. Svojom lepotom posebno se izdvajaju carske palate Belvedere i Šenbrun. Njihova barokna arhitektura i božanstveni vrtovi čine da se osetite kao da ste se vratili u period habzburškog carstva, dvorskih balova i bečkog valcera. Ovde se zaista može osetiti duh stare Evrope. Carski grad! No, Beč je i grad gastarbajtera. Svuda srećem naše ljude, na stanici, u prevozu, parkovima, muzejima... Skoro da nema grada u Evropi u kome ne možete čuti neki od jezika postjugoslovenskog prostora.

Ljubljana, Novigrad 8. avgust – Posle Beča nastavio sam putovanje dalje kroz zemlje nekadašnjeg austrougarskog carstva. Ljubljana je poslužila kao usputna stanica do Istre i hrvatskog Jadrana. Posle evropskih velegrada i tronedeljnog putovanja odlučio sam se za predah i kraći odmor u istarskom Novigradu na obali Jadranskog mora. Cela ova regija predstavlja pravu evropsku oazu na obodu „balkanske pustinje”. Kao da nije deo Hrvatske, već neke razvijene zemlje sa zapada ili severa Evrope. Savršeno mesto za odmor.

Zagreb, Beograd, 10. avgust – Voz iz Zagreba za Beograd kasnio je dva sata. Ovaj uobičajeni incident najavio je povratak u balkansku svakodnevicu. Napokon, Beograd! Grad orijentalne pospanosti i spokoja uz sve svoje mane zadržao je u sebi nešto od te istinske čovečnosti. Ovo tronedeljno putovanje i poseta evropskim gradovima naveli su me da počnem da poštujem Beograd više nego ranije. Po svojoj arhitekturi i istoriji naša prestonica se svakako može svrstati među evropske metropole. Nisu na mene najsnažniji utisak ostavili bečki, berlinski ili amsterdamski muzeji, dvorci, spomenici, trgovi i druga turistička odredišta, već ljudi. Njihova otvorenost, ljubaznost i gostoprimstvo. Čitavo putovanje prošlo je bez i najmanjeg incidenta a stanovnici ovih gradova su uvek bili spremni da pomognu. U Berlinu je bilo dovoljno da se zaustavim na uglu dveju ulica sa raširenom kartom grada, pa da neko od slučajnih prolaznika priđe i upita da li mi je potrebna pomoć. E, to je Evropa!

Goran Tepšić