Majice kao alarm

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, septembra – Visoki, vižljasti momak, pridošao iz Evrope, zauvek će, kaže, pamtiti kako je u Vašingtonu postao šetajuća "zvezda". Prolaznici su piljili u njega, zastajali i gledali ga spreda i otpozadi, kao u čudo privlačnosti.

Pola sata je uživao u toj nenadanoj, masovnoj popularnosti, pogotovu što su se na njemu dugo zadržavali i zainteresovani pogledi lepih devojaka. A onda je ustanovio da svi ti radoznalci bulje samo u njegovu – majicu. Pomno su, naime, čitali na njoj odštampani poduži tekst o čežnji za ljubljenom koja je otputovala daleko…

"Možemo li nekako da Vam pomognemo da je nađete i ponovo budete zajedno" – pitalo ga je nekoliko prolaznica, dirnute u uverenju da je na majici ispisao svoju intimnu ispovest. Došljak nije imao srca da im kaže kako je to samo konfekcijski napis i ostavio ih je u ubeđenju da su učestvovali u romantičnoj odiseji.

Garderoba kao štivo

Majice su ovde, inače, ne samo deo garderobe nego i jedno od omiljenih – štiva. Često su na njima ispisane iskrene lične poruke koje legitimišu njihove nosioce, željne da ih upozna okolina s kojom nemaju blizak kontakt, pa mnoštvo takvih nošnji stvara utisak da je reč o maršu za bekstvo iz anonimnosti…

Den Frejzer iz Flagstafa u Arizoni je, međutim, izradio majice s natpisima koji umesto takvog personalnog apela nude – nacionalni alarm. Na njima je antiratna poruka "Buš je lagao, oni su ginuli", uz imena mnogih od oko 2.600 američkih vojnika koji su život izgubili na iračkom bojištu.

Poruka o političkoj laži (nepostojeći zabranjeni arsenal, kao povod za rat) i njenim žrtvama primljena je kao činjenica, ali je pominjanje imena poginulih doživljeno vrlo različito i izazvalo žestoku polemiku.

Džudi Vinsent iz Oklahome – majka marinskog kaplara Skota Vinsenta, ubijenog pre dve  godine u borbi kod Faludže – smatra da je korišćenje imena njenog sina "u političke i komercijalne svrhe" skrnavljenje uspomene na njega. "On i druge žrtve rata su naši pali heroji i zaslužuju samo počasti" – izjavila je i pokrenula akciju za pravnu zaštitu.

Kongresmen Den Boren je već podneo nacrt zakona kojim bi se prodavci obavezali da zatraže dozvolu živih ili rodbine poginulih ratnika da se njihova imena koriste na bilo kakvoj robi. Njegov predlog se razmatra u Komitetu za vojnu službu Predstavničkog doma, dok on lično optužuje kreatora pomenute majice da "profitira na pogibijama".

Prozvani Frejzer tvrdi, međutim, da su mu pobude bile čovekoljubive. "Hteo sam da podsetim na veličinu tragedije" – izjavio je Si-En-Enu. I dodaje: "Pokušavam da spasem mnoge živote, da više ne bude bola kakav porodica Vinsent oseća za svojim izgubljenim sinom"…

Pravnici ocenjuju da je poruka na osporenoj majici politička i da kao takva uživa ustavnu zaštitu slobode izražavanja. Tako osiguran, Frejzer nastavlja prodaju po ceni od 18 dolara po komadu.

Majice s političkim natpisima učestaće, računa se, narednih nedelja, jer će biti korišćene kao već tradicionalno propagandno sredstvo u kampanjama za novembarske parlamentarne izbore. Na tom izjašnjavanju, jedna od ključnih tema biće – irački rat, pa se ne isključuju nove napetosti povodom odnosa prema tom frontu koji je doveo do dubokog rascepa u američkom nacionalnom biću.

Obožavaoci vladajućeg kursa imaju priliku da se isprse u majicama koje njima odgovaraju. Proizvođači su na njima ispisali poruke podrške dominirajućim neokonzervativcima, pri čemu se, uz veličanje vojnih operacija u Iraku, propagira i slobodno nošenje oružja u civilstvu, kritikuje "levičarenje" opozicije…

Ratna inspiracija

Nije ipak sve stvar partijske prilježnosti pa ni slobode izbora ruha. Kalifornijskom mirovnjaku Rejdu Džararu je zabranjeno da na njujorškom aerodromu "Džon F. Kenedi" uđe u avion jer je na sebi imao majicu s natpisom "Nećemo da ćutimo" ispisan na engleskom i arapskom jeziku. Agenti bezbednosti su mu saopštili da u letilicu ne može da unese tekst na arapskom – prenosi taj student poreklom s Bliskog istoka. Jedan od njih mu je, kaže, rekao da je "arapski natpis na aerodromu isto što i natpis kojim se  predstavljaš kao pljačkaš".

Oštre mere kontrole u ovdašnjim vazduhoplovnim lukama su na snazi još od terorističkih atentata otetim putničkim avionima 11. septembra 2001. a povodi za najnoviji incident se "još ispituju". U međuvremenu, hroničari podsećaju da su majice kratkih rukava bez kragne, zbog oblika ovde nazvane "ti-širt", u Americi postale popularne baš na bojištu, kada su ih za vreme Prvog svetskog rata američki vojnici preuzeli kao "modu" od francuskih kolega.

Od onda se upotreba tih potkošulja širila, pretvorivši ih u spoljni deo letnjeg odevanja. Pa i u sredstvo masovne komunikacije, kako onim što se ispod njih nazire, tako i onim što je na njima odštampano, povremeno pri tom potvrđujući istrajnost njihovih – ratnih inspiracija.