Ilustracije snoviđenja i privida

Salcburg – Svako ko ih ugleda poželi da ih otvori ili da makar pokuca na njih – vrata koja je Maks Ernst oslikao u znak pažnje prema Polu Elijaru, bliskom prijatelju koji mu je 1923. pružio utočište u svojoj kući kraj Pariza, sada se nalaze u Salcburgu. Van svojih ramova i daleko od francuskog gradića Obona, „Leptir“ koji je prve polovine dvadesetog veka lepršao svojim krilima čim bi se jedno od krila plavo ofarbanih vrata otvorila, razbuktava maštu svakoga ko sazna da je Ernst nekadašnju Elijarovu kuću oslikao od temelja do krova.  

Slavnom nemačkom nadrealisti Maksu Ernstu (1891–1976) ovoga leta je u salcburškom Muzeju moderne umetnosti (MdM) posvećena obimna retrospektiva koja obuhvata impozantnih 450 eksponata. Većina dela potiče iz privatne kolekcije Rajnolda Virta, a ostatak čine pozajmice iz internacionalnih izvora. Ovo je do sada najambiciozniji pokušaj analize delikatne iznijansiranosti umetnika koji je sa Hansom Arpom i J.T. Bargeldom osnovao kelnsku Dada grupu (1919) i koji je bio jedan od pokretača nadrealističkog pokreta u Parizu (1924).  

U jeku Salcburških festivalskih nedelja koje od polovine jula do kraja avgusta pune hotele internacionalnim filmskim, pozorišnim i operskim zvezdama i naravno, mnogobrojnim turistima, MdM beleži rekordnu posetu zahvaljujući dvema izvanredno priređenim izložbama. Uz retrospektivu Maksa Ernsta Košmar i oslobađanje, u MdM – u se na programu do kraja oktobra nalazi i Pres art – izložba posvećena umetnosti u štampanim medijima. U perfektno svedenom izložbenom enterijeru skućenom u modernoj građevini na vrhu brda Minhsberg u samom centru grada, vreme protiče munjevitom brzinom. Samo za posetu izložbi Maksa Ernsta potrebno je odvojiti čitav dan - informacija ima u izobilju, pisani materijal zahteva koncentraciju, a likovna razigranost rasplamsava znatiželju. Retrospektiva Košmar i oslobađanje je zaokružena priča o stvaralačkom opusu Maksa Ernsta sa posebnim osvrtom na njegove ilustracije i nacrte za knjige, retko ili nikada izlagane. Izložene su i četiri skulpture u bronzi - triptih „Tela za vežbu škole ubica“ 1967/99 i „Veliki brat“ 1967, a pored njih mnogobrojni kolaži, frotaži, filmovi i ulja na platnu.

Kao jedan od prvih umetnika koji likovno predstavljaju ideje nadrealizma – snove, vizije privida i individualnu percepciju stvarnosti, Ernst 1925. razvija sopstvenu tehniku - frotaž (protrljavanje) „koja je kod njega upotrebljena kao sredstvo isključivanja konstruktivnog razuma u komponovanju slike i potpunog prepuštanja imaginaciji koja teče iz sebe same“ (Karin Tomas). Godinu dana nakon uspelog eksperimenta sa ovom novom slikarskom tehnikom Ernst objavljuje Prirodnu istoriju u kojoj se nalaze 34 frotaža nastalih kroz upotrebu različitih materijala: kore od drveta, parčića kože, lišća i pronađenih predmeta. Za razliku od ove pitome publikacije u kojoj analizira floru, faunu i tek fragment ljudske anatomije („Točak svetlosti“), Ernst u Ženi sa sto glava (1929), kolaž-romanu sastavljenom od devet poglavlja i 147 kolaža, kreira fantazmagoričan svet u kome iznad usnulih sela lete šrafoliki objekti, gradske žene šetaju sa paunovima na ramenima, a „buketi“ od debala niklih „na leđima grada“ džikljaju do neba okruženi zvezdama padalicama.  Predgovor za Ženu sa sto glava piše Andre Breton koji je pod snažnim utiskom Ernstovog likovnog jezika.  

Naredna stanica u ovom uzbudljivom žanru je kolaž-roman San jedne devojčice koja je želela da postane Karmelićanka (1930) koji prati dramsku strukturu. Ovo je zapravo jedina knjiga Maksa Ernsta koja je direktno inspirisana jednim drugim književnim delom - Kerolovom Alisom u zemlji čuda. Teme su pobožnost i strah mlade devojke od rigidne strogosti koja vlada u manastirskom životu. Svojim kritičkim pogledom na hrišćanski moral i stavom da je Hrist izvor perverzija, Ernst se približava idejama Andrea Bretona formulisanih u Drugom manifestu nadrealizma (1929): „(...) sva sredstva su opravdana u rušenju ideala porodice, otadžbine i religije.“

Treći po redu i ujedno najpoznatiji kolaž-roman „Jedna nedelja dobrote“ (u podnaslovu - sedam glavnih elemenata, 1933), nastao je za svega tri nedelje tokom umetnikovog boravka u Italiji. Roman je podeljen prema danima u sedmici i na pet svezaka različitih boja (ljubičasta, zelena, žuta, plava i crvena). Neke od kompozicija sa scenama nasilja, katastrofa, zločina, ubistva, sablasnih kreatura i mučenja stoje u namernom kontrastu sa naslovima (Voda, vatra, vid, nepoznato...).

Samoprozvani „knjiški moljac“ Ernst je okružen pesnicima i piscima za čije publikacije radi ilustracije. U MdM-u su, između ostalih, izložene: „Weisst du schwarzt du“ (poezija Hansa Arpa, 1930), „Album sa 23 gravure“ (Anatol Jakovski, 1930), „Gospodin Nož, gospođa Viljuška“ (Rene Krevel, 1931), „8 vidljivih pesama“ (Pol Eluar, 1931/47) i „Tamo gde vuci piju“ (Tristan Cara, 1932).

Ako vas put slučajno ili namerno do 3. Oktobra dovede u Salcburg, ne propustite šansu da posetite ovu izložbu do koje ćete stići katapultirani liftom kroz srce planine.

Marina Bauer