Ponosim se radom u Srbiji

Havijer Klemente (56), španski fudbalski stručnjak, selektor državnog tima Srbije, je niskog rasta (168 cm), ali je, po utisku koji smo stekli u dužem razgovoru sa njim, na niz tema, baš pravi, veliki čovek.

Klemente je igrao fudbal samo tri godine. Od svoje 18. do 21. za Atletik Bilbao, jedini španski klub koji je etnički potpuno čist. U ovoj ekipi mogu da igraju samo Baski. Posle povrede Klemente je završio trenersku školu, a ulogu fudbalskog učitelja počeo je da obavlja četiri godine kasnije, kao najmlađi trener u Španiji.

Od klupskih uspeha najznačajniji je onaj koji je postigao sa svojim Atletik Bilbaom kad je (1982/1983.) osvojio dve titule šampiona i Kup Španije. A kad je šest godina bio selektor reprezentacije Španije (92. - 98.) vodio je taj sastav na dva svetska i jedno evropsko prvenstvo, a postavio je i jedinstven rekord – od septembra 1994. do januara 1998. selekcija Španije nije bila poražena čak 31 uzastopnu utakmicu!

U ovom razgovoru Klemente nam se predstavio kao čovek bez kompleksa koji u sve borbe ulazi svom snagom i otvorenog srca, ali koji i po neki poraz ne prihvata kao tragediju, jer "naši životi su, ipak, i božija igra."

• "Božija igra" očekuje Vas i sa reprezentacijom Srbije, ali i nepoznatim rivalima?

– Upoznajemo se postupno, od priprema do priprema. Sad smo proučili igru Azerbejdžana i Poljske, a za sve ostale, za igrače Portugalije, Belgije, Finske, Jermenije i Kazahstana posebno ćemo se pripremati kad dođu na red susreti sa njima. Nema potrebe da bilo gde žurimo, jer i u Španiji kažu "ko žuri kasnije stigne". Moramo da osvajamo "teren" korak po korak. Verujem da ćemo uspeti. Za mene je ponos što sam selektor fudbalskog sastava Srbije.

• Ko će Vam biti kapiten državnog tima?

– Kapite mora da bude igrač sa iskustvom, ali i čovek koji će, u svakom trenutku, moći da preuzme odgovornost za igru tima. Sad je kapiten Dejan Stanković, ali ukoliko Stanković ne bude mogao da obavi sve zadatke ulogu kapitena dobiće Nemanja Vidić, Stankovićev zamenik.

• Koliko se razlikujete od onog Klementea koji je bio prvak sa Atletikom?

– Sad sam stariji 23 godine. Imam mnogo više iskustva i, naravno, znanja. Posle onog rada, kad sam bio pun zanosa i strasti, bio sam na mnogim značajnim mestima. Kao što sam sad ovde u Srbiji. Iskreno rečeno i ne znam šta sam sve onda znao, ali sigurno je da sam mnogo napredovao. Sad sam mnogo bolji trener nego onaj Klemente koji je osvojio dve titule prvaka i Kup Španije. Ali, sigurno je da sam onda bio hrabriji, a sad sam mudriji. Jer, osobina mladih ljudi je da nedostatak znanja - nadoknađuju hrabrošću. 

• Čime se, kao selektor Španije, ponosite, a šta želite da zaboravite?

– Ništa ne želim da zaboravim. Sve je to, pre svega, bio moj život. I iz grešaka se uči. Bilo je to šest godina u toku kojih smo ostvarili jako dobre rezultate. Ekipa je na tom planu jako mnogo dala, ali, na žalost, ništa nismo osvojili. Na Prvenstvu sveta u Americi (94.) i na Šampionatu Evrope u Engleskoj (96.) poraženi smo nesrećno, oba puta u četvrtfinalu. Prvi put od Italije u poslednjem minutu (1:2) i drugi put od domaćina, Engleza, pri izvođenju penala...

• U kom ste raspoloženju bili u julu, kad ste otpušteni iz Atletika?

– Ova ekipa je moja kuća. Kao što je taj klub u srcu svih Baska. Zato sam jako loše primio taj otkaz. Naravno, nisu me izbacili zbog loših rezultata ni zbog sportskih tema, već zbog mog neprijateljstva prema jednom mediju. Uprava se uplašila od mogućih problema i nisu više hteli da nastavimo saradnju, a ja nisam želeo nikome da napravim ustupak, kao što to nikad nisam ni činio.

• Kako ste doživeli poziv iz Beograda?

– Kad su me o tome obavestili bio sam veoma radoznao. Pitao sam se: Ko su ti ljudi koji me traže, kakvi su uslovi za rad, kakav tim imaju posle Prvenstva sveta u Nemačkoj... Posle toga, u toku konkretnih razgovora, veoma mi se svideo razgovor sa predsednikom srpskog Saveza Zvezdanom Terzićem. Nije mi bilo lako da dođem na rad u zemlju koja je jako daleko od moje. Ali, sportska ponuda mi je bila izazov.

• Da li se plašite neuspeha?

– Ukoliko se Srbija ne kvalifikuje za učešće na Šampionatu Evrope biće to neuspeh. Neću tada ostvariti cilj koji sam sebi postavio kad sam se prihvatio ovog posla. Ali, ova misao me ne opseda. Verujem u svoj rad, a snaga tima ne zavisi samo od mene već i od mogućnosti igrača, rukovodilaca Saveza... Uostalom, to je nešto kao i u vašem radu. Vi možete da napravite i najbolju priču, ali uspeh lista ne zavisi samo od vas, već i od ostalih novinara i vođa lista.

• Šta Vas kao Baska trenutno opseda?

– Moja prva ideja je da bi mi Baski morali da dobijemo široku autonomiju u okvirima države Španije. Naša zemlja okrenuta je Biskajskom zalivu. Moja stranka, Nacionalna partija Baska, traži da dobijemo svoje institucije. Osnovni problem je što španska vlada ne dozvoljava da se obavi referendum u Baskiji da bi se videlo šta mi tražimo. I dok se ne održi referendum nikakvi odnosi ne mogu da krenu većim koracima ka boljem životu.

• Kakom doživljavate organizaciju ETA?

– Ja sam protiv terorizma, rušenja i ubijanja drugih da bi se skrenula pažnja sveta na naš problem. Ništa ne može da se reši na taj način. Naprotiv, samo se prave još veći problemi. Jer, u toj borbi uvek će da pobedi jači. Poreklo organizacije ETA potiče iz vremena diktature Franka. U to vreme ništa nije moglo da se učini na prihvatljiv način, ali sad je situacija drugačija... To su, na izvestan način shvatili i ljudi iz ETE pa su 24. marta ove godine saopštili da odbacuju nasilje kao vid svoje borbe za samostalnu Baskiju.

• Da li vaš imenjak, Španac Havijer Solana, o Kosovu priča jedno, a o Baskima nešto drugo?

– Ne poznajem ni Solanu ni situaciju na Kosovu. Solanu doživljavam kao inteligentnu osobu po svemu što čitam i slušam o njemu. Ali, ceo problem je takav da svako, zavisno od ugla gledanja na taj slučaj, ima drugačija objašnjenja situacije na Kosovu. Lično nemam dovoljno objektivnih informacija o problemu Kosova da bih o njemu mogao da pričam ozbiljno.

• Sa kim živite?

– Sad sam solo. Razveden sam. Imam četvoro dece. Jednog sina i tri ćerke: Havijera (33), Rakel (32), Caso (25) i Kristinu (20). Imam i unuke od dvoje najstarije dece: Unaia i Landera. Sva moja deca su fakultetski obrazovana sem Kristine koja još studira. Imam, stvarno, divnu decu. Često smo zajedno. Sve odnose i njihove i naše, zajedničke, rešavamo dogovorom... Kad sam odlučio da budem selektor u Srbiji oni su, posle svih mojih objašnjenja to prihvatili kao svaki drugi posao. Iako oni, u principu, ne diskutuju mnogo oko onoga što ja odlučim. Pričam o Srbiji i ljudima, ali više ću znati kad uhvatim dovoljno vremena da bar bolje upoznam Beograd i okolinu. Posebno me interesuju sela. Prvi put kad budem to mogao uzeću neka kola i obići ono što može da se vidi za nekoliko dana. To me baš zanima. Živim u San Sebastijanu, gradu na obali Biskajskog zaliva, na Atlantiku. Imam dobar, malo veći čamac, čak trabakulu, sa kojim odlazim i na duža krstarenja. Obožavam more i ribolov. Po veroispovesti sam katolik, ali ne idem baš svake nedelje u crkvu...

• Da li su Vaši prijatelji samo fudbalski ljudi?

– Uglavnom je tako. Veliki mi je prijatelj Anhel Viljar. Odrasli smo zajedno na fudbalskim terenima u San Sebastijanu i Bilbau. I on je Bask. Nalazim mnogo zajedničkog između njega i predsednika Saveza Srbije Terzića. Obojica su zaljubljeni u fudbal, imaju iste želje, veruju da njihove selekcije mogu da budu prvaci sveta, nadaju se i rade na tome da i u evropskoj fudbalskoj federaciji zauzmu što više pozicije... Naravno Viljar je mnogo stariji i sporiji u svojim odlukama, a Terzić ima sve odlike mladosti, sve želi brže da učini...

• Vaša plata je, navodno, 30.000 evra mesečno. Mnogo ili malo?

– To je za Srbiju i previše. A što se tiče trenera u Evropi to je baš malo. Ovo su moja najmanja primanja za poslednjih 20 godina trenerskog rada. Ali, istovremeno znam koliko je Srbija uložila napora da mi i obezbedi i ovu količinu novca.

• Da li se može dogoditi da date ostavku zbog neke druge, bolje ponude?

– Ne. Apsolutno ne. Ostajem u Srbiji. Ja sam Bask. Uvek, po svaku cenu, održim reč.

--------------------------------------------------------------------------

O svađi sa Antićem i dogovoru sa Miloševićem

Havijer Klemente je, kaže, uvek spreman za sve razgovore i dogovore. Ali, istakao je, da baš srcem prima svaki nesporazum i svaki dogovor. Za ovo svoja ponašanje naveo nam je dva primera. Oba sa Srbima: Radomirom Antićem i Savom Miloševićem:

– Pri jednom žrebu parova za neko takmičenje, u vreme kad je Antić bio trener Atletika iz Madrida, izvlačio sam kuglice iz ćupa. I kad je određen težak rival Atletiku, Antić je rekao da sam to učinio namerno, a to nije bilo moguće. Ne znam zbog čega je to učinio, ali mene je to povredilo. Inače, veoma poštujem Antića kao trenera. Izuzetan je stručnjak. Napravio je lepu karijeru u Španiji... A kad je reč o Savi Miloševiću sa njim sam sad razgovarao pre dolaska u Beograd. Morao sam to da učinim, do "juče" je bio kapiten državnog tima. rekao mi je da više ne želi da igra za selekciju, ali da će mi se staviti na raspolaganje ako mi baš bude potreban. Pravi je profesionalac i izuzetan čovek.