Rokeri se ulenjili

Srbija je zemlja u kojoj tradicija rokenrola traje gotovo od njegovih početaka. No, poslednjih godina čini se da se rok kao muzika, koja prvenstveno okuplja mlade ljude, našao na marginama društva. Polemike koje se često vode u muzičkoj javnosti uglavnom se svode na konstataciju da rokenrola više nema i da je svoje mesto ustupio nekim drugim muzičkim pravcima. Mnogi koji se ozbiljno bave ovom temom smatraju da je uzrok velike krize koja vlada u našoj rok muzici odraz opšteg stanja u društvu. Drugi, pak, misle da je problem što mediji više ne pružaju šansu mladim muzičarima, dok su treći na stanovištu da je osnova svega velika kriza među rok autorima. No, svi se slažu da je koncertna sezona koja je iza nas kada su u našoj zemlji prvi put svirale neke od velikih svetskih zvezda poput Stinga, Bilija Ajdola, Brajana Ferija, "Franca Ferdinanda" i mnogih drugih pokazala da je zainteresovanost publike još uvek velika.

Bora Đorđević, osnivač i lider "Riblje čorbe", kaže u izjavi za naš list da nije problem u muzičarima već u autorima.

– Dobrih muzičara ima na svakom koraku, ali kvalitetnih autora nema mnogo. Da ne zvučim kao neki starac, ali u moje vreme stvarala su se mnoga velika imena rokenrola u bivšoj Jugoslaviji poput Zorana Predina, Neleta Karajlića, Bajage i mnogih drugih. Danas je teško čuti nešto što je autentično i prepoznatljivo.

Đorđević smatra da je još jedan od uzroka krize i činjenica da su se muzičari koji se bave rokenrolom ulenjili.

– Tekstovi pesama postaju sve gluplji i gluplji. Prave se hibridi od muzike i moj utisak je da je muzika počela da otuđuje ljude jedne od drugih umesto da ih zbližava kao nekad.

Đorđević kaže da je ovog leta u Srbiji bilo nekoliko koncerata za pamćenje i da su oni koji imaju želju da se ozbiljno bave rokenrolom mogli mnogo toga da nauče.

– Ja sam uživao na koncertu Erika Bardona jer je baš tu moglo da se vidi u čemu su lepota i značaj rokenrola.

Novinar Dragan Kremer smatra da nije redak slučaj da u mnogim zemljama sa slabijim rok scenama ima dosta koncerata svetskih zvezda i da mediji i tržište dobro prate strane izvođače i scenu, dok domaća muzika jedva preživljava.

– Da bi naša scena bila u boljem stanju trebalo bi da se dogodi niz okolnosti koje smo mi nekada imali. Mi više nemamo muzičku infrastrukturu, pa ne može ni mejnstrim kao pravac, koji donosi novac, da opstane. Na taj način nemamo više velike tiraže koji bi zaradom omogućili da muzička industrija ide dalje i da mediji i izdavači budu zainteresovani i za alternativne muzičke pravce, kaže Kremer.

Igor Blažević, poznatiji kao Inspektor Blaža, kaže da problema u srpskom rokenrolu ima i previše i da su klinci koje tek počinju da se bave muzikom prepušteni milosti i nemilosti tržišta.

– Mislim da se kod nas desila velika nemarnost izdavačkih kuća i medija. Sa druge strane, proteklih nekoliko godina nismo imali ni kvalitetniji "udar" mladih bendova koji je postojao devedesetih kada se pojavilo nekoliko sjajnih grupa. Više nema ni prostora za svirku, a ni domaći festivali nisu baš naklonjeni mladim izvođačima, pa je tako situacija sigurno deset puta gora nego ranije. Dok mi razgovaramo, u Beogradu sigurno vežba dvadesetak bendova, što znači da ljudi koji hoće da sviraju ima, ali lično sam pesimista i mislim da će biti još gore, kaže Blaža

Zvonimir Đukić Đule, lider i pevač "Van Goga", kaže da je osnovni problem nedostatak kvalitetnih pesama.

– Nedostaju dobri albumi i ozbiljniji odnos prema muzici. Većini ovdašnjih bendova bavljenje muzikom je hobi. Kada pogledamo Ameriku i Evropu sve generacije rok muzičara su posvećene poslu. Kod nas je prisutan i sociološki faktor koji onemogućava da se stvari realizuju. No, kvalitetna numera uvek nađe put do publike. Mislim da bi kombinacija dobre pesme i svirke bila solidan početak za nekog ko želi da se bavi rokenrolom.

Đukić misli da je veliki problem nedostatka mejnstrima koji je okosnica rok muzike.

– Bežanje u alternativnu muziku po svaku cenu nije dobitna kombinacija za ovo podneblje. Ima i kod nas izuzetaka i bendova koji su pronašli dobar model u andergraund muzici i uspešno se pozicionirali na domaćoj rok sceni.

Ono što je ohrabrujuće za Đuleta jeste veliki broj gostovanja velikih svetskih zvezda što, prema njegovim rečima, znači  da smo upisani na koncertnu mapu Evrope.

– Oni su podigli kriterijum i sada klinci napokon mogu da vide kako to rade velika imena. Sve to može da nas uvede u glavne tokove i da mlade ljude motiviše i obogati da uđu u rokenrol na prvi način.