Elementarne nepogode haraju Evropom

Prema izveštajima agencija

Moskva, Prag, Varšava, Bratislava, Berlin, Atina, Lisabon, Brisel – Dok se ruski vatrogasci bore sa požarima, a nevreme tutnji centralnim i severozapadnim delom Rusije, elementarne nepogode su ponovo pogodile centralnu Evropu, pri čemu je poginulo najmanje desetoro ljudi. Osim toga, na Starom kontinentu vatrogasci se bore i sa nekoliko desetina požara u Grčkoj i Portugaliji.

Rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je juče da u Rusiji i dalje gori više od 48.000 hektara šuma i tresetnih polja, ali da se površina zahvaćena požarima za 24 sata smanjila za više od 7.000 hektara. Kako prenose ruski mediji, u toj zemlji gori još 494 požara, u čijem gašenju učestvuje više od 166.000 ljudi i 26.500 vatrogasnih kola i aviona, dok je u pomoć priteklo i 515 vatrogasaca iz drugih zemalja.

Ministarstvo za vanredne situacije je u saopštenju dodalo i da se smanjuje broj požara u Rjazanskoj i Vladimirskoj oblasti, odakle stiže dim koji danima guši stanovnike Moskve.

S druge strane, ogromno nevreme praćeno gradom pogodilo je Poljsku i Češku Republiku, što je podiglo vodostaj reka i potoka, ali i izazvalo nove poplave. Prema izveštajima češke štampe, u nevremenu koje je u nedelju zahvatilo Prag padao je grad veličine pingpong loptice, bujice vode su prodrle i u jednu stanicu podzemne železnice, dok je šestoro ljudi povređeno granjem i predmetima koje je nosio vetar.

U severnoj Bohemiji evakuisano je oko 2.000 ljudi a, kako prenosi „Prag post”, najmanje petoro ljudi je poginulo. Procenjuje se da šteta u ovom delu Češke iznosi najmanje 266 miliona dolara.

U poljskoj prestonici olujni vetar je nosio krovove i obarao drveće, dok je severozapadno od Varšave troje ljudi povređeno kad je na automobil u kojem su se nalazili palo drvo. Lokalni mediji izveštavaju da je zbog jakih pljuskova porastao nivo reke Nejse, a da su poplavama najviše pogođena područja oko poljskog grada Bogatinija, ali i nemačkih gradova Gurlic i Citau. Osim toga, nemačka meteorološka služba prognozirala je jake pljuskove i porast nivoa reka i narednih dana.

U susednoj Slovačkoj, u mestu Handlova, jedan čovek se udavio, a drugi se smatra nestalim u poplavama koje su nastale izlivanjem malih reka u gornjem toku reke Njitre.

„Nažalost, imamo prvu žrtvu, čoveka iz Handlove koji je išao da spase svoj automobil, a bujica ga je odnela”, kazala je novinarima portparolka slovačkog ministarstva unutrašnjih poslova, a prenose agencije.

Dok se u centralnoj Evropi vatrogasci bave spasavanjem ljudi od poplava i nevremena, njihove kolege u Grčkoj i Portugaliji sa meštanima pokušavaju da suzbiju požare. Grčki mediji izveštavaju da je veliki požar izbio nedaleko od Atine, kod sela Vari, potom na severozapadu zemlje kod mesta Temelija, ali i na ostrvu Kitira, u jugoistočnom delu Egejskog mora. Vatrogascima na severu Portugalije pridružili su se seljani u nadi da će zajednički ugasiti 14 velikih požara.

Osim pomoći koja je odobrena za poplave koje su pre dva meseca pogodile Poljsku, Nemačku i Češku, zasad nema najava evropskih vlada o novom finansijskom paketu za sanaciju posledica elementarnih nepogoda.

Međutim, internet portal „EU obzerver” objavljuje da je francuski predsednik Nikola Sarkozi u pismu predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu predložio formiranje evropskih snaga za brzo reagovanje u slučaju prirodnih katastrofa, kao što su zemljotresi, šumski požari i poplave. Ipak, njegovo pismo je pre svega usmereno na evropsku pomoć ugroženima u poplavama u Pakistanu, kao i pomoć u gašenju požara u Rusiji.

Posle zemljotresa na Haitiju i požara u Rusiji, „EU mora preduzeti neophodne mere za stvaranje pravih EU snaga za brzo reagovanje koje se zasnivaju na resursima država članica”, rekao je on, dodavši da će njegova zemlja u skoroj budućnosti načiniti konkretan predlog. On je dodao i da je „od suštinskog značaja, iz očiglednih političkih i humanitarnih razloga, da Evropa jasno pokaže solidarnost sa pakistanskim narodom”.

N. R.

----------------------------------------------

Više od 90.000 ljudi bez struje zbog nevremena

Moskva – Posle nezapamćene vrućine, severozapadni i centralni deo Rusije je u noći između nedelje i ponedeljka zahvatilo jako nevreme, zbog čega je bez struje ostalo više od 90.000 ljudi. Vetar je dostizao brzinu od 25 do 30 metara u sekundi (90–110 kilometara na čas). Polomljeno drveće palo je na puteve i železničke pruge i onemogućilo prolazak 50 vozova. U Sankt Peterburgu jedna žena je povređena pri padu građevinske dizalice. Nevreme, sa vetrom brzine 20 metara u sekundi, očekuje se i u Moskvi i Moskovskoj, Vladimirskoj, Ivanovskoj i Nižegorodskoj oblasti. Ministarstvo za vanredne situacije Rusije razradilo je plan za saniranje posledica nevremena, prema kojem će u rizičnim regionima biti stvoreni operativni štabovi.

Beta