Kasne radovi na preuređenju kliničkih centara

Iako je prošle godine pompezno najavljivano da će na proleće ili najkasnije na leto 2010. godine početi radovi na rekonstrukciji četiri klinička centra u Srbiji, do toga još nije došlo. Tek nedavno je završen posao idejnog projektovanja ovih centara, a sledeće nedelje trebalo bi da dođe do završetka pripremanja tehničke dokumentacije.

Dr Vasilije Antić, izvršni direktor Jedinice za implementaciju projekta Evropske investicione banke za rekonstrukciju kliničkih centara, kaže da će glavni projekat biti završen o oktobru, da u septembru sledi raspisivanje tendera za pripremne radove, koji podrazumeva raščišćavanje starih instalacija u objektima u Beogradu i Nišu, kao i da onda sledi raspisivanje tendera za izvođenje radova, koji bi mogli da počnu tek krajem godine.

– Trebalo je da se neki planovi završe u aprilu i u maju za rekonstrukciju tri centra, a u avgustu za onaj u Beogradu. Kasni se iz više razloga – promenjen je Zakon o planiranju i izgradnji, a nekoliko puta smo vraćali projekat projektantima zbog budžetskih ograničenja, da bismo bili bliže sumi novca koju imamo, a da zadovoljimo potrebe korisnika. Mi smo državna ustanova, a sve procedure moraju da budu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Cilj nam je da sa manje para dobijemo što više. Činjenica je da nismo dugo čekali na dozvole, jer su nam izašli u susret i nadležna ministarstva i lokalne samouprave. Želimo da napravimo dobre zgrade, a ne one koje mogu da se sruše i koje mogu da imaju probleme, kao i da u svakoj bolnici mogu da se primenjuju isti standardi. Svakodnevno oko 50 ljudi različitih profila radi na tome – istakao je dr Antić.

Naš sagovornik ističe da će se truditi da ispoštuju rokove, odnosno da rekonstrukcija bude završena do kraja 2012. godine u tri klinička centra – Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, a sredinom 2013. godine i onaj u Beogradu. Dr Antić naglašava da će tražiti u tenderu od izvođača radova da rade brže, da bi se sve do tih datuma završilo, odnosno da se skrate rokovi za pola godine.

– Znamo da su rokovi „napeti”, ali obavezali smo se da ćemo završiti posao. Morali smo da odustanemo od nekih stvari koje smo želeli da uvedemo. Recimo, planirano je uvođenje pogona za solarnu energiju, ali su nam projektanti rekli da nemamo para za to, jer je potrebno između dva i četiri miliona evra. U međuvremenu, radimo ispitivanje konstrukcija postojećih zgrada, da li mogu da izdrže rekonstrukciju, da li treba nešto sanirati pre radova. Sproveli smo i ispitivanje tla na mestima gde će se izgraditi novi objekti. Stručnjaci Seizmološkog zavoda su proverali tle, da bi se videlo kakva je situacija na tom planu u slučaju zemljotresa – dodao je naš sagovornik.

Rekonstrukcija kliničkih centara je investicija vredna 200 miliona evra, od kojih će, po najavama nadležnih organa, u Nišu biti uloženo 30 miliona, u Novom Sadu 35, u Kragujevcu 26 i Beogradu 103 miliona evra. Radovi će biti finansirani iz kredita Evropske investicione banke, a novac je namenjen samo izgradnji – što ne podrazumeva i nabavku opreme. Dakle, država će morati da iznađe dodatni novac za opremanje ustanova. Kada je reč o kadrovima, dr Antić smatra da će rad u novim centrima biti efikasniji, da će imati dovoljan broj kadrova, jer će u njih preći ljudi koji već rade u starim objektima, a da će negde biti potreban i manji broj medicinara.

– U centrima u Nišu i Kragujevcu će biti potrebni kardiohirurzi, u Novom Sadu i Beogradu stručnjaci drugih profila, pa mislim da će ove godine početi njihova obuka. A ako bude potreban prijem medicinskih sestara, one će biti zapošljavane u skladu sa zdravstvenom politikom – kaže dr Antić.

Međutim, ima i stručnjaka koji upozoravaju da posao sa rekonstrukcijom kliničkih centara ima dosta „rupa” i da bi trebalo da dođe do revizije projekta. Ugledni arhitekta Miro Urošević, koji je projektovao veliki broj bolnica u Evropi, kaže da svaki dobronameran čovek ima želju da se taj projekat nikada ne završi, jer ako bude bio realizovan ovakav kakav je sad, može da napravi više štete nego koristi.

– Koliko sam imao uvida, napravljene su katastrofalne greške u projektovanju sve četiri ustanove. Za čuđenje je i zašto nadležni nisu objavili publikaciju ili stavili na sajt kako izgleda plan. Stiče se utisak da je srpsko zdravstvo brod koji pluta kroz maglu bez navigacije i cilja. Planovi za radove u kliničkim centrima su bili preuranjeni, a investitor nepripremljen. Krenulo se bez koncepta razvoja srpskog zdravstva za sva tri nivoa pružanja zdravstvene zaštite – objasnio je Urošević.

U kliničkim centrima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu godišnje se obavi 240.000 prijema, 110.000 operacija, 1,75 miliona ambulantnih pregleda i 270.000 hitnih poseta. U četiri klinička centra u Srbiji ima 14.000 zaposlenih i u njima se obavlja 14 odsto svih aktivnosti i materijalnih ulaganja u zdravstveni sistem Srbije.

----------------------------------------------

Izgradnja počinje pre Svetog Nikole

Na naše pitanje, zašto se stalo sa projektom rekonstrukcije kliničkih centara i da li će radovi biti završeni na vreme, prof. dr Tomica Milosavljević je istakao da „posao nije stao i da su idejni projekti gotovi i usvojeni, a da se glavni projekti prave i da će biti gotovi do polovine oktobra”.

– Sledi raspisivanje konkursa za radove, koji će početi pre Svetog Nikole – istakao je dr Milosavljević.

Danijela Davidov-Kesar