Duša ostala u portretima

Specijalno za "Politiku"

PRAG, 1. septembra – Dina Gotliebova-Babit (83) već više od tri decenije bezuspešno pokušava da dođe do slika bez kojih je ostala u godinama holokausta. Njen slučaj nije, međutim, klasična priča o Jevrejima kojima su nacisti oduzeli imovinu. Ona, naime, traži da joj se predaju portreti koje je slikala u Aušvicu, a koji su sada u muzeju ovog logora smrti.

Naslikala ih je 11, sačuvano ih je sedam. U muzeju odbijaju da ih predaju jer su, kako navode, deo ekspozicije, sastavljene od ličnih stvari logoraša. Dina pak tvrdi da je u portretima Roma, koje je, spasavajući život, slikala po naređenju dr Jozefa Mengelea, zvanog Anđeo smrti, ostala  njena duša.

Mutni odsjaj kože

Ova starica, koja živi u SAD, naglo je onemoćala ove godine i zato udvostručila napore da dođe do portreta koje smatra ličnom svojinom. Reklo bi se da nema više mnogo vremena i da još više hoće "svoju dušu" natrag, pre nego što pođe na onaj svet. U tome joj je najveća podrška ćerka, demokratska kongresmenka iz Nevade Šeli Berkli, kao i jevrejske organizacije u Americi i Izraelu. Ovih dana o njenom slučaju i njegovim raznim aspektima se ponovo živo debatuje u SAD, Izraelu, Češkoj, Slovačkoj...

Dina je rođena u jevrejskoj porodici u Brnu 1923. u tadašnjoj Čehoslovačkoj, današnjoj Češkoj. Slikarstvo je počela da studira u Pragu. U proleće 1942. oterana je u sabirni logor u Terezinu, odakle je početkom 1943. s majkom Johanom vozom ekspedovana u Aušvic, poznat kao logor smrti. Tamo je imala "sreću", ako se uopšte može govoriti o sreći u takvoj sredini. Bila je među onima kojima je dopušteno da još malo požive da bi se pred inspekcijom Crvenog krsta simulirala "normalnost" života u logoru. Ukratko, ona je za decu tamo slikala ličnosti iz Diznijevih stripova.

Njeno slikarsko umeće zapazio je doktor Mengele, koji je u Aušvicu izvodio poznate monstruozne eksperimente s "ljudskim materijalom". Rome je, kao i Jevreje, sistematski merio i posmatrao. Dini je govorio da nikako ne uspeva da kod Roma na fotografijama uhvati pravi njihov ten, taj "tamni, mutni odsjaj kože". Rekao je da misli da bi ona mogla uspeti u tome s vodenim bojama. I tako je po nalogu uradila portrete 11 Roma, svi su potom završili u gasnoj komori.

Kako je ispričala jevrejskoj agenciji JTA, najpre je mogla da bira koga će portretisati. Mengelea je, međutim, ljutilo zato što je birala da slika lepe, mlade Romkinje, pa joj je naredio da uzima bolesne, stare, s defektima... Seća se da je portretisala jednog desetogodišnjeg Roma, koji je po visini i težini izgledao kao petogodišnjak, i naredio joj da ga slika sa otvorenim ustima. Umesto zuba taj neuhranjeni mali jadnik je imao nekakve trule crne ugarke a kad se pokazalo da ne može dugo da drži usta otvorena, Mengele je dobio pravi napad besa.

Pravne rasprave    

Slikanje Roma joj je spaslo život. Ali, dok je ona bila "zaštićena" radom za Mengelea, njenoj majci je stalno pretila gasna komora. Mengeleu, koji je njene portrete smatrao dragocenim, zapretila je da će, ako majku ne precrta iz spiska za likvidaciju, izvršiti samoubistvo – skočiće na ogradu kroz koju je puštena električna struja. U jednom trenutku slabosti Mengele je od  nje zatražio da i njega portretiše. "Imao je oči mrtvog čoveka", seća se tog portretisanja Dina.

Ona i njena majka su preživele Aušvic i otišle u Pariz. U gradu svetlosti se Dina udala i 1947. emigrirala u Ameriku. Tamo je, ironijom sudbine, najduže radila i izdržavala se kao animatorka za Volta Diznija. Tek 1973. saznala je da sedam njenih slika s potpisom Dina vise u Muzeju u Aušvicu. Od tada nastoji iz svih snaga da dođe do njih. Čak je i američki Kongres donosio rezolucije o tome. Vođene su i mnoge pravne rasprave o tome, u kome se čulo i tvrđenje da pravi vlasnik nije ni ona ni muzej nego Mengele. Pored poljske kulturne i političke javnosti, protiv su bile i organizacije Roma.

"Uzeli su mi sve, psa, nameštaj, čak i rublje. Konačno sam našla nešto što je moje, a oni mi to ne daju. Osećam se bespomoćnijom nego nekada u Aušvicu", izjavila je ovih dana "Njujork tajmsu".

Poslednji put su joj iz muzeja odgovorili najkraće: "Svi naši eksponati su lične stvari. Da li to znači da sada treba ih vratimo?"

--------------------------------

Jozef Mengele alias Anđeo smrti

Rođen 16. marta 1911. u Gincburgu (Nemačka), umro 7. februara 1979. u mestašcu Enseada da Betioga, blizu Sao Paula (Brazil). Nemački nacistički doktor. Bio pod jakim uticajem nemačkog rasističkog ideologa Alfreda Rozenberga. Priključio se 1934. istraživačkom timu novostvorenog Instituta za biologiju nasleđivanja i rasnu higijenu. Kao nacist od dubokog ubeđenja, služio je kao oficir lekar u Š trupama. Za glavnog doktora u logoru Aušvic postavljen je 1943. Tamo je Jevreje na dolasku odvajao za rad ili gasnu komoru i postao poznat kao Anđeo smrti. Izvodio je monstruozne, pseudonaučne medicinske eksperimente. Po završetku rata uspeo je da pobegne u Južnu Ameriku gde je u Brazilu, kome nacistički zločinci nisu smetali, živeo i umro pod imenom Volfgang Gerhard.