Zbrisan rak kože

Genetski izmenjene odbrambene ćelije zbrisale su dva kožna tumora kod dvojice obolelih koji se, u odmaklom napredovanju, neizbežno okončaju umiranjem. Ni posle 18 meseci boljka se nije povratila.

Posle godina posrtanja, obećavajuće lečenje i izlečenje genima (genska terapija), ponovo razbuktava velika očekivanja. Prvi put je isprobano u septembru 1990. na četvorogodišnjoj devojčici iz Brazila, Ašanti Desilva, koja je doslovno živela pod "staklenim zvonom" jer je svaki spoljašnji uzročnik predstavljao smrtonosnu pretnju. U retkom oboljenju udružili su se nekoliki činioci koji su joj potpuno raslabili imuni sistem.

U Nacionalnom institutu za rak u Betezdi (SAD) ispitivanje je iskušano na 17 bolesnika sa uznapredovalim melanonom, za koje je rečeno da će živeti još tri do šest meseci. Bela zrnca (limfociti) koja su im izvađena s krvlju su ojačana za odbranu i nanovo ubrizgana. I dvojica muškaraca – jedan 52-godišnjak, a drugi tridesetogodišnjak – ni posle godinu i po nisu ispoljavali znake bolesti.

S novom porukom

Glavni hirurg Stiven Rozenberg se već dve decenije rve sa opakom bolešću. Pre nekoliko godina je odabrao put da iz tumora izdvoji odbrambene ili ćelije ubice (T cells), uzgaji ih u laboratorijskim posudama s promenjenim genom, nekom vrstom vodiča za prepoznavanje uljeza, i vrati ih u organizam. Gen s novom porukom (lozinka) da uništava neprijatelja zakačen je za retrovirus, prethodno učinjen bezopasnim (pripitomljen), i ubačen u ćelije branioce.

Kada su dospele u krv obolelih, one su novim oružjem počele da usmrćuju podmukle napadače.

Kod ostalih 15 je nastupilo blago poboljšanje, a na kraju se ispostavilo da odbrana nije pojačana da se odupre najgorem ishodu. Telo nije stvorilo dovoljno ćelija ubica.

Kako je sve ovo izvedeno?

Najpre su skrojeni hemijski označivači (markeri) izvan kanceroznih ćelija koje branioci ljudskog tela od svakojakih nasrtaja prepoznaju. U ovom slučaju su potanko podešeni da smesta opaze ćelije melanoma. Kada ih organizam raspozna, ćelije branioci počnu da izlučuju proteine prijemnike (receptori) koji se zakače za dotične pokazivače i započnu da razaraju brzo umnožavajuće posestrime. Najjednostavnije opisan, rak je neobuzdana deoba doskora zdravih ćelija.

Izbegavanje ubica

Stiven Rozenberg je ceo zahvat opisao u uglednom časopisu "Nauka" (Science), a javno poručio: "Možemo svako zdravo belo krvno zrnce da izvadimo iz obolelog čoveka i da ga pretvorimo da deluje protiv ćelija raka. Imamo na raspolaganju proteinske prijemnike stotinu puta moćnije."

Iako ohrabrujući, ovaj poduhvat je naišao i na hvaljenje i na osporavanje. Pokušaj lečenja dvojice mladih Francuza 2002. sa sličnim oboljenjem kao pomenuta Brazilka, zbog čega su neprestano boravili u sterilnom plastičnom šatoru, kod jednog je izazvao leukemiju od koje je preminuo.

Savio Vu, profesor u Medicinskoj školi "Maunt Sinaj" i bivši predsednik Američkog društva za lečenje genima, smatra da se postupak mora potvrditi na više bolesnika da bi se postigao veći skor u izlečenju, a tek potom će odjeknuti pucanj boce sa šampanjcem.

Znatno je oprezniji i podozriviji Entoni Ribas sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu, koji dodaje "da bi moralo biti melanoma koji nikada neće odgovoriti na lečenje imuniteta". Pojedini tumori, čak, mogu izbeći pogubno lučenje ćelija ubica.

Tomas Gajevski sa Univerziteta Čikago, međutim, naglašava da su izgledi da se pojave propratne nevolje kod ovakvog načina zaustavljanja melanoma – prilično mali. Geni se, naime, ubacuju u zrele odbrambene ćelije (odraslih osoba) koje su kudikamo manje podložne neočekivanom umnožavanju.

Sadašnji vidovi izlečenja ili obuzdavanja opake boljke podrazumevaju hirurško odstranjivanje, pokatkad potpomognuto zračenjem, davanjem hemikalija (hemoterapija) i ostalih lekova za snaženje imunog sistema.

U svakom slučaju razgorela se nada da će isti (ili srodan) pristup razoružati rak dojki, pluća i ostalih organa. Stiven Rozenberg je već zatražio odobrenje da ga proveri na takvim bolesnicima.