Brojanica od petsto Šarenica

Mlekar, pekar, apotekar...

Učiteljica, krojačica, babica....

Ratar, vratar, pedijatar...

Kuvarica, naučnica, sudinica...

Pa još pravnici i sveštenici, zidari i vidari, vezilje i pletilje, slikari i vajari, pevači i svirači, izumitelji i negovatelji.

Mladi i stari... Starosedeoci i dođoši... Širom Srbije, a na jednom mestu. Subotom i nedeljom. U „Žikinoj šarenici”.

Zimi, narod iz Srbije stiže kod Žike u beogradski studio RTS-a da donese dah i duh svoje svakodnevice, da se pohvali onim što ume i što stvara. Leti, Žika odlazi u narod, okuplja domaćine i dovodi im goste, poziva da pokažu šta znaju i imaju.

Sve sezone odgovaraju Žiki Nikoliću. Svaka prilika pogodna je za njegove zamisli. Uvek mu uspeva da ostvari svoju ideju vodilju – da predstavi zemlju i njene ljude u najboljem svetlu.

Otud „Žikinu šarenicu” vole i oni koji su trenutno u njoj i oni koji je tog časa samo gledaju. I jednima i drugima nudi osećanje vedrine i poleta, samopouzdanja i ponosa. Prija kao dokaz o postojanju lepe, zanimljive, plodne Srbije i njenih darovitih, vrednih, čestitih ljudi.

I ništa od toga u ovoj emisiji nije ni izmišljeno ni naduvano, ni lažno ni lakirano. Stvar je samo u pristupu, u strani sa koje se zagleda medalja. Budući da je toliko TV programa koji se ozbiljno, odgovorno i po dužnosti bave teškom srbijanskom stvarnošću, prožetom silnim ružnim pojedinostima, blagonaklona usmerenost „Šarenice” ne ugrožava oštrinu pogleda javnog RTV servisa na svet oko sebe. A s obzirom na to da na domaćoj medijskoj sceni ima i onih čiji se informativno-analitičko-kritičarski porivi graniče sa mrzovoljnim i mrzilačkim odnosom prema svemu ovdašnjem, lokalnom, slika koju nudi „Šarenica” dodatno godi svojim dobrostivim rodoljubljem.

Za sadržaj svoje emisije Žika Nikolić bira događaje prestonički prestižne koliko i one značajne za provinciju, u nju poziva uspešne, po delu priznate ličnosti iz republičkih koliko i one iz regionalnih privrednih, umetničkih, sportskih liga. Sve njih voditelj programa objedinjuje, ujednačava i podjednako poštuje, sve ih spontano uklapa u srdačnu, prijateljsku atmosferu „Šarenice”.

Građani koji ovu emisiju, po ukupnom izgledu i svojstvu, smatraju „seljačkom”, u ponudi RTS-a imaju još nekoliko drugih, takođe veoma  korisnih za upoznavanje svoje domovine. Recimo, „Kvadraturu kruga” Branka Stankovića i „Sasvim prirodno” Jovana Memedovića . Njihov način je drugačiji – ali je autorska ljubav za Srbiju ista. A to i njih, kao i „Žikinu šarenicu”, s petsto izdanja, čini dugovečnim.