Gurmanska trpeza afrodizijaka

SAVINAC – Davno, davno – govori legenda – ovuda je sveti Sava prošao i utolio žeđ vodom sa izvora kraj reke Dičine. Od svetitelja ostalo ime mesta i izvora: Savinac i Savina voda. Posle Takovske bune, knez Miloš podiže na Savincu crkvu. U njoj će mir naći zemni ostaci Vukove kćeri Mine Vukomanović, slikarke  i pesnikinje. Dovoljno da se zna za Savinac.

A svet kojem nije baš stalo do svega rečenoga, čuo je i tek će čuti za Savinac kao mesto svetskog prvenstva u spravljanju specijaliteta od belih bubrega. Idejni tvorac atrakcije je Ljubomir Erović iz Gornjeg Milanovca, ujedno i kum "Mud(r)ijade" (nisu, kaže, hteli da mu registruju firmu bez umetnutog "r").

U subotu je održana treća "Mud(r)ijada" i nadmašila u svemu protekle dve. Gorele su 33 vatre pod kotlićima sa belim bubrezima (a gde su još lonci sa pasuljem, kupusom, ribljom čorbom, roštilji, jaganjci, prasci i jarci na ražnjevima!). Takmičili su se Beograđani, Čačani, Sremci, Banaćani, Užičani, Palančani, Milanovčani, a epitet "svetska" dobila je zbog ekipe iz Vologonga (Australija). Svi su nas uveravali da će "njihova biti najslađa". Šta bi na sve rekli nerasti, bikovi, jarčevi, ovnovi, zečevi? Njihova "donacija" festivalu merila je oko dvesta kila. Beše to pravi pomor muškosti radi muškosti, jer, tvrdi organizator Erović, od kuvanih testisa nema boljeg afrodizijaka.

Iz Banatskog Novog Sela stigla su, u kotlić, četiri nojeva testisa.

– Zaklao sam dva noja, svaki je merio više od sto kila. Pogledajte kolika su! Doneo sam i 25 kila bubrega od naše domaće stoke kao donaciju organizatoru. Naša ekipa je "Mudelo kokardelo", pola iz mog sela, pola iz Pančeva, a čine je: Nataša, Dorina, Rale i ja – priča Zdravko Đurić.

Članovi ekipe "Tukan" iz Milanovca su, tokom noći, prispeli sa Dragačevske trube. Nose, poput nomada, vreće za spavanje. Svaka čast Guči, ali "Mud(r)ijada" se ne sme propustiti. Na majici kapitena Vasilija Vujića natpis: "Glavni i odgovorni ku(r)var". Suprugu Nadicu to "r" nagoni u smeh. Oko kotlića Mitrovčana "Sremsko, a naše" trešti iz grla Zvonka Bogdana: "Met’la nogu na potegu…", dok se "Brzi Gonzales" hvali multietničkom ekipom: Srbin, Jevrejin, Crnogorac i Bosanac de lux (Hercegovac).

Dim i para koja draži pljuvačne žlezde ispunjavaju kotlinu oko Dičine. I svirka trubača, harmonikaša, gitarista. Dva fijakera i četiri paripa voze gore-dole radoznalce koji su za fijaker čuli, a sad ga prvi put vide. Otkako sebe pamti, Savinac nije sabrao više sveta – bar dve hiljade, da je više, bilo bi pretesno. A hrane za sve. Gazde kotlića prosto mole da se proba. Za brojnu "sedmu silu" na sto stiže pečeno prase koje biva odmah, šakama, raskidano. Jedan kolega se, pri kraju, kleo da je, od podne do devet uveče, devet puta ručao! Podrazumeva se – zalogaji su kvašeni pivom i špricerima.

Koju je muku imao žiri kad je, već sit, morao da srkne iz 33 porcije "jake hrane" pre nego što dodeli nagrade. Predsednik Dejan Markus, glavni kuvar u tv-emisiji RTS "Kuvajte srcem", u kasno veče se oglasio. Nagrade za najukusnije, najljuće, najmasnije i još mnoge naj-naj bele bubrege dobili su: "Sremsko, a naše", "Vatrogasci", "Tukan", "Savinac", "Pod tremom", "Maksim", "Baka Stoja", "Beogradske palamude", "Mornar", "Od jaja do jaja". Najegzotičniji beše gulaš od nojevih testisa iz Banatskog Novog Sela, a gran pri i prelazni "Oskar" (statua muškarca "k’o od majke rođenog", rad beogradskog vajara Tanaska Lješevića) ode u Australiju.

– Vest o "Mud(d)ijadi" je, putem štampe i interneta, stigla u zemlju kengura, uzeo sam godišnji odmor da bih video Dragačevsku trubu i takmičio se ovde. Iduće godine dolazim ponovo i dovešću organizatoru nekoliko sponzora iz Australije – rekao nam je kapiten "Kengura" Tomislav Radisavljević, rodom iz Lipovca kod Topole, a već 26 godina državljanin Australije.

U Tomislavljevom kotliću nije bilo belih bubrega od kengura, biće, kaže, dogodine. Međutim, jedan kuvar je ozbiljno tvrdio da kuva bele bubrege od vanzemaljca, a drugi se pohvali da krčka testise od medveda. Prvi priča bajke, a drugi lovačku priču. Ipak, ko zna…