Počelo proterivanje Roma iz Francuske

Deportacija nekoliko stotina Roma koji su nelegalno živeli u Francuskoj u nekom od ukupno 300 romskih kampova započinje danas, saopštile su francuske vlasti. Svetski mediji još su izvestili da će do kraja avgusta više od 700 pripadnika romske zajednice biti proterano u zemlju porekla, uglavnom u Rumuniju i Bugarsku, dok će sva ilegalna nehigijenska romska naselja koja su postojala širom Pete republike biti srušena do kraja oktobra, kako je još krajem prošlog meseca i najavio predsednik Nikola Sarkozi.

„Prva grupa Roma će sutra napustiti Francusku, kada njih 79 bude ukrcano u avione za Rumuniju i Bugarsku”, preneo je juče „EU obzerver” izjavu francuskog ministra za imigraciju Erika Besona. On je, ujedno, za dnevnik „Mond” rekao da su svi Romi koji su proterani „sami pristali da odu” i da su svi dobili „avionsku kartu u jednom pravcu, odrasli su primili po 300 evra pomoći, dok je taj iznos za decu bio 100 evra”.

Zauzvrat, „francuske vlasti su od Roma uzele biometrijske podatke” kako bi sprečile mogućnost da se neki od njih vrate, „kako bi ponovo dobili novac”, istakao je ministar.

„Svakako, neki od njih će se vratiti i na to imaju potpuno pravo, ali neće moći nelegalno da se useljavaju”, kaže Beson i upozorava da će svi oni koji se odluče na povratak u Francusku imati tačno „tri meseca” da dokažu da mogu sami da se izdržavaju – dakle da obezbede sebi „posao i zdravstvenu negu”, navodi „Volstrit džornal”.

Uprkos žestokim kritikama koje su na račun Pariza uputile brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava, Ujedinjene nacije, ali i lokalna opozicija (koja je optužila predsednika da vodi politiku „državnog rasizma”), Francuska je počela da sprovodi prilično kontroverznu Sarkozijevu odluku da se iz zemlje proteraju svi Romi koji su poslednjih godina u državu ušli ilegalno ili su počinili neko krivično delo – mediji tako navode da bi na udaru moglo da se nađe gotovo 15.000 ljudi romske nacionalnosti, ali vlasti za sada govore o proterivanju „svega” njih 700.

Odluka o deportaciji, slažu se brojni analitičari, samo je početak jedne šire politike kojom Sarkozi planira da se izbori sa sve prisutnijim kriminalom u državi. Tako je u planu da, nakon što se završi proterivanje Roma, bude donet izuzetno strog zakon koji će, između ostalog, omogućiti da se francusko državljanstvo oduzme svima onima koji pokušaju ubistvo policajca.

„Cilj je svakako podići popularnost Sarkoziju i njegovoj Uniji za narodni pokret (UMP) pred predsedničke izbore 2012. godine”, navodi „Montreal gazeta” i dodaje da u tom pogledu predsednik zaista ima uspeha – čak 79 posto građana podržava njegovu bezbednosnu politiku.

Međutim, poslednjih dana ovakva Sarkozijeva „politika” je naišla na opoziciju i među samim desničarima, i to prvenstveno iz redova UMP, pa je došlo i do sukoba unutar stranke.

Jedan od najglasnijih kritičara je poslanik Žan-Pjer Gran, koji je izjavio da politika vlade „postaje sramotna”, i uporedio je izbacivanje Roma iz ilegalnih naselja sa „racijama koje su sprovođene tokom Drugog svetskog rata”. I drugi poslanik Bernar Debr je u svom autorskom tekstu za „Mond” upozorio da ne sme da se povlači linija između imigracije i kriminala, naročito ne na način na koji to čini predsednik Sarkozi.

„Ne bi bilo u redu sve povezivati: integraciju, religiju, terorizam i strance koji dolaze u Francusku. Postoje francuski teroristi, postoje francuski kriminalci... Očigledno, nama je neophodna dobra imigraciona i integraciona politika. Moramo biti veoma oprezni kada se koristimo prečicama”, kazao je Debr.

Na upućene kritike odmah je reagovao ministar Beson.

„Ljudi su intervjuisani, njihov identitet je utvrđen i mi smo im ponudili novac da se vrate u zemlju iz koje su došli. Voleo bih da mi neko objasni eventualnu sličnost sa racijama iz Drugog svetskog rata”, prenose mediji njegovu izjavu.

S druge strane, rumunski ministar spoljnih poslova Teodor Bakonski založio se za „poštenu saradnju” u rešavanju problema Roma iz Rumunije, koji su se našli na udaru u Francuskoj.

„Veoma sam zabrinut zbog populističkih povika i ksenofobičnih reakcija posle odluke Francuske da protera Rome koji su stigli iz Rumunije (i Bugarske). Pitanje Roma je i bilateralno i evropsko pitanje. Ono se ne može rešiti za 48 časova, ali može razmenom mišljenja i preuzimanjem odgovornosti svih evropskih vlada”, istakao je ministar u intervjuu za Radio Frans enternasional (RFI) i dodao da će „jedna državna delegacija krajem avgusta posetiti Pariz da bi sa domaćinima razgovarala o zajedničkim merama kako bi se zadovoljile potrebe Roma”.

Međutim, iz Bugarske još nema zvaničnih izjava. Za sada, ogorčenim komentarima reaguju samo novinari, pa je tako Svetoslav Terzijev u dnevniku „Sega” napao ono što on naziva „najvećom zvaničnom deportacijom u Evropi posle Drugog svetskog rata”.

R. Škorić