Glas za integritet Srbije

Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 3. septembra  – U rešavanju kosovskog pitanja mora se poštovati teritorijalni integritet Srbije jer bi davanje nezavisnosti njenoj južnoj pokrajini proizvelo negativne posledice u regionu, podstaklo separatizme u svetu, pa i naškodilo važnim saveznicima SAD. To ističu američki kongresmeni Den Barton i Džo Vilson, zalažući se istovremeno da Vašington tretira Beograd kao saveznika, kome ni Savet bezbednosti UN ne bi trebalo da nameće rešenje za status Kosmeta.

Člankom u današnjem "Vašington tajmsu", dvojica članova Komiteta za međunarodne odnose Predstavničkog doma priključuju se apelima, učestalim ovde u poslednje vreme, da Bela kuća u svom pristupu Balkanu, posebno kosovskom problemu, treba da insistira na kompromisnim rešenjima, u skladu s međunarodnim principima pa i sopstvenim proklamacijama u prilog širenju demokratije a protiv ekstremizma. Takvim napisom oni se, ujedno, otvoreno suprotstavljaju jakoj struji u Vašingtonu koja se zalaže da Kosovo do kraja ove godine dobije neku vrstu nezavisnosti, protiv volje Srbije.

Odluku o budućem statusu Kosova treba da donese Savet bezbednosti UN, pa ovdašnji tandem autora preporučuje svojim vlastima da "pažljivo razmotre" posledice eventualnog izjašnjavanja u prilog nezavisnosti te pokrajine koja je od juna 1999. pod međunarodnom upravom. Negativni efekti osetili bi se ne samo u regionu, naglašavaju, već i u Iraku (koji je ključna tačka spoljne politike Amerike i njenih unutrašnjih preispitivanja) jer bi tamo bio "otežan dijalog između Kurda, sunita i šiita", čije međusobne netrpeljivosti, po mnogim analitičarima, nalikuju građanskom ratu i prete da dovedu do podele zemlje na tri dela.

Eventualna nezavisnost Kosova, dodaju, potresla bi i druge države – "kao što su Rusija, Indija i Indonezija – gde se vode borbe s pripadnicima etničkih manjina koji koriste terorizam da oslabe demokratski izabrane vlade". U nedavno objavljenoj studiji drugog autora ovde, kao potencijalno ugrožene zemlje, u istom smislu se pominju i multietničke države poput Belgije, Nigerije, Kanade pa i SAD (gde rast imigracije iz Meksika kod nekih analitičara izaziva zebnju da bi unutar te populacije mogle da se ispolje iredentističke težnje).

Najavljujući predstojeću posetu (od 6. do 8. septembra) predsednika Srbije Borisa Tadića, Barton i Vilson preporučuju američkim zvaničnicima da mu požele "dobrodošlicu kao prijatelju predsednika Buša i kongresnih vođa" i da "Srbiju tretiraju kao saveznika čijoj je teškoj tranziciji potrebna pomoć Zapada". Srbija, podsećaju, nastoji da ostavi za sobom vreme u kome je "Slobodan Milošević izazvao ratove", rešena da ide napred "demokratskim i ekonomskim reformama koje će pomoći građanima da u potpunosti iskažu svoje potencijale".

Predsednika Srbije autori, inače članovi kongresnog srpskog kokusa, predstavljaju kao "prozapadnog" lidera koji želi da se ona "integriše u NATO i EU", da iz "nekadašnje globalne izolacije stigne do međunarodne kooperacije" a da mu "kosovsko pitanje otežava da nastavi putem reformi".

Pošto konstatuju da je "Srbija posvećena saradnji s Haškim tribunalom i otvaranju svoje rastuće ekonomije stranim investicijama", Barton i Vilson predočavaju da "UN ne bi smele da nameću rešenje (za Kosmet) Srbiji koje je neprihvatljivo za njene građane i demokratski izabrane predstavnike". Konačna odluka, preciziraju, mora da bude "funkcionalni kompromis, prihvatljiv za Srbiju, lidere kosovskih Albanaca i srpsku manjinu na Kosovu". Ne bude li tako, upozoravaju, postojeće stanje će se nastaviti ili, što je još gore, na tom području će opet doći do etničkog čišćenja srpskih hrišćana", a takođe bi "moglo da dođe do uspona nacionalista u Srbiji koji će koristiti Kosovo kao izborni poklič".

"Mi moramo da poštujemo teritorijalni integritet Srbije kao i njene kulturne i istorijske veze s Kosovom" – ističu Barton i Vilson. Uz ostalo, i zbog toga što bi "prisiljavanjem Srbije da prihvati kosovsku nezavisnost, UN uspostavile presedan koji bi ugrozio važne saveznike (SAD) širom sveta", jer bi "radikalni pokreti za nezavisnost primenili terorizam za ostvarivanje političkih ciljeva". Takvi "antidemokratske snage verskih fundamentalista treba da budu podsecane a ne nagrađivane" – kažu pisci članka pod naslovom "Stabilnost za Balkan".

Autori na kraju još jednom upozoravaju da bi nametanje rešenja za Kosovo, štetilo ne samo Srbiji kao naciji, nego i njenoj integraciji u EU, kao i celom Balkanu i američkim saveznicima širom sveta. Pa da sve to Vašington treba da "ima u vidu".

U ovdašnjim zvaničnim krugovima se javno ističe da SAD ne prejudiciraju rešenje za Kosovo i da se usaglašavaju s partnerima u Kontakt grupi (još Rusija, Francuska, Britanija, Nemačka i Italija). Nezvanične verzije, kao i nastupi pojedinih funkcionera, ipak otkrivaju sklonost ka "uslovnoj nezavisnosti" Kosova, koja se najradije izražava u formuli da "rešenje treba da bude po volji naroda koji tamo živi, uz garancije manjinskih prava".

Predstavnici administracije su se potrudili da u više navrata istaknu kako se odnosi između Vašingtona i Beograda razvijaju i da će dobiti dodatni polet kad Srbija kompletira saradnju s Haškim tribunalom. Uz privredne aranžmane, ovde se posebno naglašava jačanje vojnih veza, što će, kako je najavljeno, biti potvrđeno i prilikom susreta predsednika Tadića s visokim američkim funkcionerima.