Nikoli dosadila usamljenost

BUJANOVAC – Kum, pa bilo ko on bio, sigurno je imao dobre namere kada je selu davao ime. Danas ispada da se kum, nažalost, našalio. "Ma kakvi novo, ovde je sve staro, iz dana u dan čekamo da nas se neko seti, da vidi gde i kako živimo, da se uveri da nismo vanzemaljci", ogorčenim glasom počinje priču o Novom Selu Đorđe Trajković, "kmet", kako ga zovu u ovom selu, koje je od Bujanovca udaljeno 14 kilometara.

Do Novog Sela, i zimi i leti, može se stići jedino terenskim vozilom. To su nam predočili njegovi žitelji kada su nas pozvali da ih posetimo. Čak je i moćni džip podrhtavao na izrovanom i gotovo neprohodnom putu, ako se uopšte tako može i nazvati. Zbog toga u selu nismo videli nijedno putničko vozilo.

– Auto bi nam samo služio za ukras, čak i ako bismo uspeli da ga nekako "doguramo" do sela – komentariše Trajković.

U 25 kuća živi 63 stanovnika. Toliko je još kuća prepušteno zubu vremena. U njima nema ljudi, odselili se u potrazi za boljim životom. Ista je situacija i sa školskom zgradom, ispred koje razgovaramo. Zapuštena je, od pre osam godina u njoj više nema učenika.

– Proveo sam u ovoj školi punih 25 godina, kao domar. Srce mi se cepa kada ovuda prođem i naiđem na tišinu. Nema dečje graje, a iz česme koju vidite, voda i dalje teče, nažalost, nema ko da je pije – skrušeno kazuje Trajković, koji je posle zatvaranja škole, u kojoj je, kako sa ponosom ističe, proveo najlepše dane svog života, premešten u susedni Negovac, selo udaljeno tri kilometra, u područno odeljenje, koje, kao i ona zatvorena u njegovom selu, pripada matičnoj Osmogodišnjoj školi "Desanka Maksimović" u Biljači.

– Naravno, pešačim do radnog mesta svakodnevno, tako će biti dok ne odem u penziju. U Negovcu žive Albanci, da budem iskren, nikakvih problema nemam – dodaje Trajković.

U Novom Selu se posle 12 godina prvi dečji plač čuo pre 20 meseci. Rodio se Nikola, od majke Maje i oca Nenada Trajkovića. Druge dece u selu nema, stoga i velika usamljenost malog Nikole, koji nema s kim da se igra. Svadba njegovih roditelja je bila i poslednja u ovom selu. A na udavače i svadbeno veselje čeka 14 momaka, starosti od 23 do 50 godina.

– Imam devojku, kako da nemam. I ostali momci iz sela imaju stalne veze. I, koliko znam, dobro funkcionišu. No, kada se pomene prosidba, sledi oštra reakcija. Neće udavače u naše selo, kažu, ko će u tu nedođiju, napravite prvo put, otvorite prodavnicu, stvorite civilizovan život, zaposlite se, dolazimo, ako ne, možemo da živimo zajedno ali negde drugde, tamo nikako… iskren je 25-godišnji Slađan. I dodaje da su političari dolazili ovde "kada nas je bilo mnogo više", i to samo pred izbore, kada su obećavali "brda i doline" a posle sve zaboravili. Sada, kada nas ima ovoliko malo, više i ne dolaze po naše glasove. Uostalom, imamo mi i brda i doline, ono što nam nedostaje jeste put i sve ono što civilizovani svet poznaje, govori glasom punim ironije. Majka usamljenog Nikole, 21-godišnja Maja, koja je "imala hrabrosti" da iz privlačnijeg Karadnika (bujanovačka opština) dođe, uda se i živi u Novom Selu, poručuje udavačama, budućim nevestama: "dođite ovde, nećete se pokajati, momci su vredni i lepi, priroda je fantastična, može se živeti. Ajde, ne mislite se, udomite se, moj Nikola nestrpljivo čeka društvo…"

 U Novom Selu, oni koji su ostali, bave se poljoprivredom. Neženje bi htele da se ovde zadrže, da im "stignu" udavače i uveća se broj stanovnika. Kako kažu, tada bi sve bilo drugačije. U međuvremenu, lokalna samouprava bi mogla da poboljša sadašnje neodrživo stanje: popravi put, otvori jednu prodavnicu i ovo selo približi civilizaciji. Jer, kako kažu meštani – i ovo je Srbija. Ali, kao i Bujanovac, toliko blizu, a tako daleko…