Spremni za nove saveze

Da je zaista teško prognozirati ko će biti na vlasti u Crnoj Gori posle predstojećih parlamentarnih izbora, zakazanih za 10. septembar, pokazuje i najnovije istraživanje podgoričkog Centra za demokratiju i ljudska prava (Cedem), organizacije koju, inače, mnogi vide kao blisku sadašnjim vladajućim strukturama. Iako će prema Cedemovom nalazu, vladajuća koalicija Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije dobiti poverenje čak 45,1 odsto birača, ipak je, zapravo, potvrđena pretpostavka da nijedna partija ili koalicija neće imati više od 50 odsto glasova, pa time ni mogućnost da potpuno sama formira novu vladu.

Otuda i ne čudi činjenici da mirnu predizbornu kampanju praktično jedino "talasaju" izjave političkih takmaca o mogućnim postizbornim savezima, kojima se, izgleda, ispituje "teren". Sudeći prema toj "ukrštenici", zasad je izvesno samo ko sa kim neće – da vlast neće sa onima koji su izričito protiv državne nezavisnosti, a opozicija sa sadašnjim vladajućim strukturama – ali ne i ko bi mogao da vlada Crnom Gorom posle prvih izbora u nezavisnoj državi.

Velika koalicija i demanti

Moglo bi se reći da je raspravu o postizbornim savezima, na svojevrstan način, podstakao izveštaj Instituta EU za bezbednosne studije, objavljen krajem jula, u kojem je bilo navedeno da bi velika koalicija, koju bi posle izbora eventualno formirale, na referendumu dve krajnje suprotstavljene strane, vladajuća Demokratska partija socijalista i najjača opoziciona Socijalistička narodna partija, pomogla političkom pomirenju u Crnoj Gori.

Potom se i iz vladajućih redova odista moglo čuti da su spremni da u novu vladu, u okviru projekta šireg postizbornog saveza, "prime" i predstavnike drugih političkih snaga. Branislav Radulović, iz SDP-a, koalicionog partnera DPS-a, uveren u ponovnu pobedu na biralištima, rekao nam je, recimo, da su će svi oni koji imaju svoj suverenistički potencijal u predstojećoj raspodeli pretendovati na pozicije u vladi, objašnjavajući da je sadašnja vladajuća koalicija "spremna da ponudi nekoliko mesta i SNP-u".

Da li zbog toga što se (pogotovo u politici) ne zna šta nosi dan, a šta noć, ili zbog nekih drugih, znatno konkretnijih povoda, tek Momir Bulatović, koji je sada ekonomski savetnik drugog opozicionog bloka pod nazivom "Srpska lista", koji predvodi Srpska narodna stranka, a nekada osnivač i prvi predsednik DPS-a i SNP-a, ocenio je da postizborna koalicija tih stranaka "nije nemoguća"

To je, zatim, demantovao Predrag Bulatović, predsednik SNP-a, izjavivši da su teze o tome plasirane "iz tajnih kanala, sa ciljem da se nanese šteta opoziciji".

I prema mišljenju Miodraga Radojevića, iz Instituta za političke studije, koalicija između DPS-a i SNP-a nije verovatna, najpre zbog različitog stava prema državnom pitanju, a posebno ako se zna da kada dođe do "razvoda" unutar jedne, zajedničke stranke, onda su animoziteti mnogo veći nego u drugim prilikama.

Ipak, priča na temu onoga što sledi nakon 10. septembra, posebno na relaciji između dva opoziciona tabora, još nije okončana: konkretnih dogovora o postizbornim savezima unutar opozicije nema, mada ima predloga da se oni sklope.

Sa svoje strane, predsednik SNS-a Andrija Mandić, pozvao je, pre tri-četiri dana, predsednika SNP-a da potpiše dokument u kojem bi se obavezao da posle izbora neće ulaziti u savez sa aktuelnom vlašću Mila Đukanovića.

On je naglasio da je ta ponuda "još otvorena" i da će njeno prihvatanje, ili neprihvatanje, dati jasnu sliku "ko će se kome prikloniti, odnosno ko se kome neće prikloniti".

Moguća i vlada eksperata

Tako se "loptica" unutar sada razjedinjene opozicije opet prebacuje s jedne na drugu stranu, pa se posmatračima nameće pitanje da li će, u slučaju povoljnog rezultata za nju, opozicija biti u stanju da se ujedini i formira vlast.

– Mi ćemo zagovarati taj koncept – tvrdi za naš list Predrag Popović, lider Narodne stranke, koja je u kampanji zajedno sa SNP-om i Demokratskom srpskom strankom, objašnjavajući da je "gotovo izvesno da koalicija DPS-SDP ne može imati apsolutnu većinu" i da do te većine ne mogu doći "ni sa mandatima albanskih stranaka", tako da će biti otvoren prostor da se opozicija konsoliduje i da u postizbornom savezu preuzme vlast.

– Ako bismo sada ređali poželjne partnere za postizbornu koaliciju, nama je Pokret za promene na prvom mestu – navodi on i dodaje da su tu i ostali koji su na jasnom antirežimskom kursu.

Osnovna ideja oko koje bi trebalo da se ujedini opozicija, po Popoviću, jeste pravljenje vlade nacionalnog spasa, a, u krajnjem, to može da bude i vlada eksperata. To je, inače, još ranije opoziciji predložio lider Pokreta za promene Nebojša Medojević, koji za naš list kaže da "nikakav aranžman sa DPS-om ne dolazi u obzir".

Bez obzira na to što je opozicija u ovoj kampanji razjedinjena, mogućno je njeno postizborno ujedinjenje, smatra i Miodrag Radojević, dodajući da bi to bila "tehnička koalicija". U prilog svojoj tezi navodi da se u politici ponekad prave neprincipijelne koalicije među partijama koje nisu ideološki slične i koje neretko imaju potpuno dijametralan politički pristup rešavanju političkih pitanja. A crnogorsku opoziciju objedinjuje izuzetno negativan stav prema vladi, pa se, na osnovu toga pre može očekivati, zaključuje on, da te stranke naprave zajednički savez, nego da neka pristupi partijama iz sadašnje vlasti.

A, ko bi, zapravo, mogao da pomogne koaliciji DPS-SDP? Miodrag Živković, lider Liberalne partije, rekao je, u intervjuu "Vijestima", da bi to učinio, ali pod uslovom formiranja programske vlade, sa preciznim popisom poslova u narednim godinama. Takva podrška imala bi, dakle, svoju visoku cenu.