Hajder, Hipo i teško oružje

Austrijska istraga usmerena na poslovanje Hipo grupe Alpe-Adrija u dvanaest zemalja, od nemačke pokrajine Bavarske i Italije, preko Balkana, do Ukrajine, je pred proširenjem. Uz komisije ministarstva finansija (CIS) i ministarstva unutrašnjih poslova (SOKO-Hipo), slučaj prate i ustavobranitelji (bivša državna policija ŠTAPO), i dve vojno informativne službe – vojno obaveštajna služba HNaA i Abveramt, zaduženi za kontrašpijunažu.
Interesovanje pripadnika bezbednosnih i (kontra)obaveštajnih struktura usredsređeno je na ilegalnu trgovinu oružjem sa zemljama koje su bile ili se nalaze pod međunarodnim embargom, a dovode se u vezu sa poslovanjem grupe bivšeg austrijskog vođe ultradesničara Jerga Hajdera. U okviru sistema finansiranja (tajnih) stranačkih fondova, od koga su imali koristi austrijski ultradesničari, ali i neke evropske stranke sličnog poimanja, pre svega u Hrvatskoj i u Italiji, negovana je intenzivna poslovna saradnja sa „honorarnim saradnicima“ koji su dejstvovali po nalogu Libije, Sirije i Iraka.
Predstavnicima medija ukazuje se i na trgovinu oružjem sa akterima na prostorima zapadnog Balkana, u Bosni, u Sandžaku i na Kosovu. Ova „šina“, navodno, podrazumeva korišćenje „organizacione trase Z.“ (Z. je general Vladimir Zagorec) u smislu finansiranja, odnosno i reimporte iz regiona iza Levanta.
Povod novim istragama nađen je u izveštaju bečkog dnevnika „Prese“. List je u jučerašnjem izdanju objavio Hajderovo pismo iračkom ministru naftne industrije Huseinu al Šahristaniju od marta 2008. godine. Poziv u posetu pokrajini Koruškoj shvaćen je kao pokušaj obnavljanja saradnje koju je negovao sa režimom Sadama Huseina. Iz tog vremenskog perioda, proleće 2008. godine, datira i fotografija iz Dubaija koju su juče objavili mediji: Jerg Hajder na poslovnom ručku sa trgovcem oružja Abdulom Monajem Džebarom, „partnerom“ bivših i sadašnjih vlasti u Bagdadu.
O kakvim je poslovnim vezama ovde reč?
Hajder je uoči predstojećih izbora na više nivoa pokušao da obezbedi dodatne izvore finansiranja kampanje. Nadovezujući se na iskustva iz pređašnjih saradnji sa Libijom i Irakom, zakucao je na vrata Abdula Monaja Džebare. Njegovo stalno prebivalište je Klagenfurt, a zvanična dozvola boravka sa brojem 000037072 dodeljena mu je u Sankt Fajtu na Glanu, uprkos prethodnoj, negativnoj odluci saveznih organa u Beču. Dozvola boravka važi deset godina i ističe u maju 2013.
Trojka Hajder-Džebara-Zagorec bavila se ilegalnom trgovinom oružja koristeći štit moćnih obaveštajnih agencija CIA i BND, tvrde izvori u Beču. Džebara je osuđen 1988. godine pred sudom u Minhenu na šest i po godina robije. Zbog ilegalne trgovine oružjem, kao glavni akter tadašnje afere „Telemit“, i zbog podmićivanja nemačkih parlamentarnih stranaka. (1984. godine je isplatio nemačkoj liberalnoj stranci FPD šest miliona maraka).
Džebari je 1990. godine dopušteno da napusti Nemačku i preseli se u Austriju. Zasluga za prevremeno puštanje na slobodu pripisuje se BND-u. U aktu 3623 XXI.GP istražne komisije austrijskog parlamenta pominje se i intervencija nemačkog političara Klausa Kinkela.
Sumnju u ispravnost poslova Džebare i njegovih „ortaka“ prvi put je u avgustu 1998. godine preneo autoru ovih redova nekadašnji šef austrijske državne policije Jirgen Hajn Mastalje. U to vreme, Mastalje je bio pokrajinski šef bezbednosti Koruške.
Da li je Hajderov pokušaj obnavljanja starih veza sa oružarima imao uticaja na saobraćajnu nesreću u kojoj je, godinu dana kasnije, izgubio život? Sumnja da su obaveštajni izvori stavili pomenute fotografije i dokumenta medijima na raspolaganje, povlači za sobom pretpostavku da je dozvola za trgovinu oružjem Džebari istekla. Kao što je, pre toga, istekla Jergu Hajderu i Vladimiru Zagorcu.
Miloš Kazimirović