Tri trojke u istoj klupi

UŽICE – Grupa mališana, rođenih 2000. godine, krenula je ovih dana u predškolsko u vrtiću "Zeka" u Užicu. Svi su postali mali đaci, ušli u novu devetoletku. Posedali oni za stočiće, odmah uzeli da nešto crtaju i boje. A među njima u toj nevelikoj grupi (ukupno ih je trideset sedmoro) – tri trojke. Braća i sestre Miloševići, Misailovići i Nikolići. Devetoro njih, rođeni iste godine, od tri mame iz istog dela grada, zvanog Terazije. Neobičnost kakva se retko sreće. Jedno kraj drugog, za jednim stočićem troje malih Miloševića: braća Krsman i Luka i njihova sestra Iva. Oni su najstariji među ovim trojkama, rođeni 6. januara 2000. godine. Već ozbiljni, za školu zreli, sestra malo veća od braće. I još po nečemu drugačija – jedino ona crta levom rukom.

Do njih, za drugim stolom, troje Misailovića: devojčice Marta i Isidora i brat im Ognjen. Svet ugledali 27. marta 2000. godine. Sestre izuzetno jedna na drugu liče, učiteljice ih teško razlikuju. Ali, tu je plavokosi simpatični Ognjen da to bez greške utvrdi, on ih uvek raspoznaje. Troje Misailovića imaju stariju sestru Jovanu, učenicu sedmog razreda.

Za trećim stočićem tri sestre Nikolić, najmlađe među ovim trojkama: Eva, Mia i Ina. Rođene su 29. maja 2000. godine. Vidno su zainteresovane za ono što im učiteljice objašnjavaju, živahne i ljubopitljive. "A kada ćemo da vidimo to što ćete da napišete", odmah su nas znatiželjno zapitale.

Sa njima u grupi tri učiteljice: Milisavka Veselinović, Snežana Janković i Svetlana Vukomanović. Godinama su s ovim trojkama zajedno, jer devetoro malih su još od jaslica u "Zeki". S tim što se od ovog septembra igra zamenjuje malo ozbiljnijim radom, pripremom za polazak u školu.

– Zaista, neobična je ova grupa, prava retkost da tri trojke budu zajedno – kaže učiteljica Milisavka. – Oni su bistra i lepo vaspitana deca, druželjubiva, nesebična i komunikativna. Ranijih godina, kao mlađi, više su bili vezani jedno za drugo, naročito Miloševići. Vremenom, ta vezanost se smanjila, igraju se i druže sa svima iz grupe. I ni po čemu se od druge dece ne izdvajaju.

Učiteljica dodaje da se mališani raduju što su krenuli u predškolsko, što će imati knjige, rančeve, nositi školski pribor, što postaju mali đaci. Tu svoju novu ulogu ozbiljno shvataju. A posebno se, kaže ona, raduju što više nema obaveze podnevnog spavanja. Ono im u mlađim uzrastima nikako nije godilo.

A onda, reč po reč sa trojkama, doznasmo da svi vole da dođu u vrtić i druže se sa drugovima iz grupe. Miloševići kažu da im je lepo u "Zeki" i da su učiteljice dobre.

– Već znamo pesmice i slova – priča nam Krsman, dok njegov brat Luka kaže da voli fudbal i mesto golmana u timu. Obojica treniraju aikido, dok sestra Iva ide na folklor koji se organizuje pri vrtiću. "Naučićemo da čitamo u predškolskom", dodaju uglas.

Marta i Isidora Misailović su likom slične, ali im se interesovanja razlikuju. Dok Marta, kako nam reče, već zna sva slova i ume da broji "do milion", Isidora broji svega "do dvadeset" i, kao brat Ognjen, više je posvećena igri. A on, kazao nam je, rado igra fudbal.

– Mi volimo da se igramo s lutkama. Sve znamo slova, znamo i da brojimo. Volimo i da crtamo, igramo uz muziku. Super nam je ovde – govori simpatična Mia Nikolić, hvaleći se da je njena (koji minut starija) sestra Eva već naučila da čita. Sluša to Ina, pa kaže: "Ja sam pola naučila da čitam, a pola nisam".

Razgovor je tako tekao, a na listovima papira već su nastajali crteži živih boja, stvarani rukama ovih mališana. I onda, divan sunčan dan je valjalo iskoristiti za igru napolju. Začas su svi iz grupe strčali niz stepenice ka obližnjem igralištu – i tri trojke namah su se priključile svojim drugarima.