Dragulj među maslinama

Iz Beograda za Tivat, u nezavisnu Crnu Goru, avion poleće sa međunarodnog dela aerodroma "Nikola Tesla". Za prelazak granice potrebna je lična karta ili pasoš. Putniku je ostavljeno da bira šta će pokazati graničarima, pa ako se odluči za ovo drugo u pasoš će mu biti udaren pečat (samo na beogradskom aerodromu) da je prešao u drugu državu.

Avion "Montenegro erlajnsa" koji, prema tvrđenju zemaljske stjuardese, na pomenutoj ruti leti stalno dupke pun, prošlog utorka pružao je potpuno drugačiju sliku. Od 109 sedišta, bilo je zauzeto samo 27 pa su putnici mogli komotno da se rašire i sednu ko je gde hteo i, uz posluženu kafu, sok i keks, da za 35 minuta na miru prelistaju bogatu besplatnu brošuru crnogorske kompanije čiji direktor doktor Zoran Đurišić u uvodniku obaveštava javnost da je "zemlja, koja je u toku ovog leta obnovila državnost postala centar Evrope i svijeta, kao dobar primjer zrelog, pozitivnog i demokratskog djelovanja".

Od Tivta do dragulja Boke Kotorske, nekadašnje lučke kapetanije Rose, koje se nalaze tačno preko puta Herceg Novog, uzanim putem dugim 22 kilometra stiže se, ako vas ne čeka prijatelj ili poznanik kolima, jedino taksijem. Cena vožnje sa ljubaznim i predusretljivim vozačima dogovara se u evrima.

Među prvim Beograđanima koji su "provalili" ljupko malo mesto, sa desetak kamenih kuća tik uz more, udaljeno 1.852 metra od suprotne obale, bili su, priča se i danas, glumački par Milena Dravić i Dragan Nikolić. Njih dvoje, kažu, odavno više ne dolaze, ali dobar glas o "čarobnom letovalištu" brzo se pročuo pa tu sve više odsedaju poznata lica iz umetničkog, političkog i društvenog života. Svaki domaćin koji izdaje sobe, od 10 do 15 evra za noć, u jednom od tri restorana, koliko ih ima u Rosama, pohvaliće se koga je sve imao za gosta.

Rose, koje su prvi naselili Grci, a porušili Saraceni 867. godine, kako stoji u mesnoj brošuri, ima, pored jedne prodavnice, i dve stare crkve – pravoslavnu Svete trojice i katoličku Svete Gospe.

Mesto je, kako piše, bogato arheološkim nalazištima, ali, koliko se zna, niko od godišnjeodmoraca se ne raspituje za njih koliko za obližnju plažu Malo Rose okruženu stablima maslina. Na ceni su i kraći izleti na okolne i udaljenije plaže do kojih se može stići čamcima zvučnih imena "Lesendro", "Montekristo", "Amigo", "Hariton" i "Kalipso", koji voze za dva do četiri evra na "još bistrije, plavlje i lepše more".

Uvala Žanjic, na istoj strani sa Rosama, udaljena preko pučine čitavih pet kilometara od Herceg Novog, i ovog je leta hit. Duga je 300 metara i, kako su izračunali domaćini, može da "primi" hiljadu duša. Na šljunkovitoj plaži dva reda čini nekoliko ležaljki sa suncobranima, ali dominira carstvo peškira i svakojakih prostirki. Gužva je velika, ali niko nikom, što bi se reklo, "ne sedi na glavi".

Kao i prelepa susedna uvala Mirište u koju voli da svraća, priča se, lično premijer Crne Gore Milo Đukanović, Žanjic je, sa svim pratećim objektima i uslugom, kompletno podređen gostu.

Odatle, na svakih pola sata, može se morskim putem skoknuti do Plave špilje, najreklamiranije turističke atrakcije na poluostrvu Luštica, odakle puca pogled na Prevlaku.

Pećina, čija su dva otvora postavljena pod uglom od 45 stepeni, za vreme sunčanih dana čudesno je prošarana bleštavim zracima. Obični ribari i danas je zovu po starom imenu – Bonđorno kumpare (Dobar dan, kume) uz priču da je "Crna neman" (još jedan naziv za ovu pećinu) služila kao spasonosno utočište pomorcima od pomahnitalih talasa, jakih vetrova i strašnih bura, ali i kao sklonište kriminalcima koji su tu dovlačili ukradenu robu.

Kupanje u njenoj tajnovitoj utrobi, ne više od pola sata, koliko se tu zadržavaju turistički čamci, vredi dodatnih četiri evra koliko staje povratna karta za jedan takav prijatan izlet.