Nafta u BiH, ipak, stvarnost

Od našeg dopisnika
Sarajevo, 27. avgusta–Odmah, nakon što su nedavno u Banjaluci predstavnici ruske kompanije „Zarubežnjeft” i Naftne industrije Srbije potpisali memorandum o saradnji na istraživanju nalazišta nafte u Republici Srpskoj, u Sarajevu je „plasirana” priča da je „to samo dobar izborni marketing premijera RS Milorada Dodika”. Slično razmišlja i profesor Rudarsko-geološko-građevinskog fakulteta u Tuzli Abdulah Bašić, iako u razgovoru za naš list ističe da „svaka priča o istraživanju nafte u BiH, pa i ova iz Banjaluke, zaslužuje ozbiljniji odnos i mnogo veću pažnju vlasti.

„U principu to jeste Dodikov predizborni trik, ali on ima i elemente verovatnoće.Postavlja se, međutim, pitanje isplativosti jednostranog istraživanja, s obzirom na činjenicu da je većina ležišta podeljena međuentitetskom linijom i nemoguće ih je vertikalno deliti, jer se radi o tečnoj masi koja curi i na jednu i na drugu stranu– objašnjava Bašić i upozorava da takva situacija na terenu implicira probleme.

On smatra da se komplikacije mogu izbeći jedino na način da se projekat istraživanja realizuje zajedno sa Federacijom BiH, što bi bilo i znatno jeftinije, jer u tom slučaju ne bi s jedne strane ispitivali jedni, a sa druge drugi, već bi se, kako kaže, „sve moglo završiti samo jednom bušotinom”. Druga strana nije, nažalost, bar zasad, zainteresovana da istražuje područja za koja se pretpostavlja da su naftonosna, zbogčega su i razgovori predstavnika ruske kompanije sa federalnim premijerom Mustafom Mujezinovićem o mogućnostima, eventualnog, zajedničkog istraživanja završili samo na nivou obećanja.Zbog te činjenice žaljenje je iskazao i premijer Milorad Dodik.

Profesor Bašić, bez obzira na sve okolnosti, uključujući i trenutnu nezainteresovanost FBiH, kao i spremnost srpske naftne industrije koja već ima pripremljen i program istraživanja u RS, smatra da se niko neće baviti naftom pre nego što se u BiH, nakon oktobarskih izbora, ne iskristališu realni odnosi za naredne četiri godine.Uostalom, dodaje on, „mnoge strane kompanije povukle su se, jer i one čekaju razvoj postizborne situacije u našoj zemlji”.

Naš sagovornik ističe da tuzlanski Rudarsko-geološko-građevinski fakultet, koji raspolaže najmodernijom opremom za istraživanje nalazišta „crnog zlata”, sarađuje sa Naftnom industrijom Srbije i da su, takođe, vođeni razgovori o saradnji na aktuelnom projektu u „smislu pružanja stručne pomoći”.

Jedna američka firma je, zajedno sa domaćim ekspertima, pre više od dve decenije istraživala perspektivna ležišta nafte u BiH i utvrdila je, što nam je u razgovoru potvrdio i profesor Bašić, da je „BiH, zajedno sa južnom Crnom Gorom i severnom Albanijom, najperspektivnija naftno-gasna provincija od Urala do Severnog mora”.

„Neke američke i engleske kompanije su i sad zainteresovane za istraživanja, čak su dale i ponudu, jer prema njihovim procenama samo na području Tuzlanskog kantona moguće je za 30 godina izvući nafte u vrednosti koja znatno prevazilazi 80 milijardi dolara”, kaže Bašić. „Znatna nalazišta”, dodaje on, „nalaze se na području oko Orašja i Pelagićeva, gde, praktično, put deli veliko ležište, zatim u rejonu Lopara, Priboja i Teočaka, te u podnožju Majevice prema Tuzli.”

Naš sagovornik na kraju još jednom ističe značaj zajedničkog istraživanja nalazišta nafte „koja nisu lokalno podeljena”, sugerišući da „onaj ko ima koncesiju Republike Srpske neće moći ništa uraditi akonema saglasnost i odobrenje i FBiH”.

Dušanka Stanišić