Sedam ostavki zbog Blera

Fotografijom Tonija Blera u vrhu prve strane i datumom 31. maj 2007. tiražni londonski "San" juče je, u jutarnjem izdanju, najavio ekskluzivnu informaciju o terminu premijerovog odlaska s položaja, ali ispostavilo se da to nije bila jedina, niti najzanimljivija vest dana.

Ubrzo je objavljeno da je državni podsekretar za odbranu Tom Votson, inače nekad veoma blizak Bleru, podneo ostavku, da je potom to učinio i poslanik i jedan od ministarskih pomoćnika Halid Mahmud, a da su isti korak najavila još petorica njegovih kolega, svi u znak protesta zbog Blerove nespremnosti da napusti funkciju.

"Sa velikim žaljenjem moram da kažem da više nisam uveren da je vaš ostanak na položaju u interesu bilo partije, bilo zemlje", rekao je Votson u pismu šefu vlade, čija je kopija dostavljena medijima, a onda naglasio da je sa ciljem obnove stranke i vlade neophodna obnova vođstva.

Votson je bio i jedan od 17 potpisnika poverljivog pisma Bleru kojim su poslanici, uglavnom mlađe generacije, tražili od stranačkog lidera da se izjasni o svom povlačenju, a kako su britanski mediji saznali, još oko stotinak članova Parlamenta saglasilo se sa pismom i izrazilo spremnost da celu stvar javno iznese na predstojećoj laburističkoj konferenciji, krajem meseca u Mančesteru. Istovremeno, premijeru se pedesetak poslanika obratilo pismom podrške, oni podržavaju njegov stav da bi izjašnjavanje o datumu oslabilo vladu i otežalo obavljanje premijerskih poslova do isteka zadatog roka.

Opozicija, međutim, misli upravo suprotno. I konzervativci i liberalne demokrate upozorili su da je ovakvo stanje neodrživo i ukoliko neizvesnost potraje, preti realna opasnost od "paralisanja kompletnog mehanizma vlasti" kako je to, recimo, prokomentarisao Vinsent Kejbl, portparol liberala.

Toni Bler je posle prošlogodišnjeg osvajanja trećeg mandata izričito rekao da ne namerava da se kandiduje i četvrti put, ali to bi teoretski moglo da znači i njegov ostanak u Dauning stritu 10 sve do 2010. godine kada bi najkasnije morali da budu održani naredni izbori. I samom Bleru je, u međuvremenu, postalo jasno da ni ceo treći mandat ne bi došao u obzir, a i rezultati ispitivanja javnog mnjenja ukazivali su da se raspoloženje birača okreće u pravcu konzervativaca. Ubrzan pad popularnosti laburista uticao je i na porast nestrpljenja u samoj stranci. Blerov odlazak je postao ne samo neminovnost, nego i pitanje sve kraćeg vremena. Pre dva dana od dvoje članova kabineta (dakle uz premijerovu dozvolu) potekla je nedorečena najava da Bler neće biti na premijerskom mestu kroz godinu dana. A onda je "San" juče napisao da će premijer otići sa čelnog partijskog položaja 31. maja (tačno deset godina i mesec dana po osvajanju vlasti 1. maja 1997) a da bi u narednih osam nedelja bio izabran novi šef koji bi onda postao i premijer i da bi primopredaja bila obavljena 26. jula 2007.

Ali, sudeći po jučerašnjim ostavkama, nekima u stranci je i to predugo da čekaju. U svakom slučaju, sada je gotovo izvesno da se Bleru neće ispuniti želja da dostigne i nadmaši rekord Margaret Tačer po vremenu provedenom na vlasti (11 godina plus 209 dana), ali nije isključeno da će sa prvom i jedinom ženom na čelu britanske vlade u nečemu, ipak, podeliti sudbinu. Moglo bi mu se, kao i "čeličnoj lejdi", dogoditi da ga sa položaja oteraju ne opozicioni protivnici, već pobunjenici iz sopstvenih redova.