Marketinški potez Ministarstva

Produžetak roka za legalizaciju i smanjenje obima tehničke dokumentacije gradski i opštinski čelnici jednoglasno ocenjuju kao populizam. Preporuka Ministarstva za kapitalne investicije da cene legalizacije, koje su u nadležnosti lokalne samouprave budu snižene, prema mišljenju naših sagovornika nije realna, jer se tako nagrađuju prekršioci zakona. Oni ne očekuju pad cena kada je reč o Beogradu.

Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta,smatra da su troškovi legalizacije zantno niži u odnosu na  legalnu proceduru dobijanja odobrenja za gradnju. Jer onaj ko poštuje zakon , navodi on, za papire mora da izdvoji 10-20 evra po metru kvadratnom, dok bespravni graditelji legalizaciju za deset puta manje po kvadratu.

– Među divljim graditeljima ima profitera, ali i očajnika koji spasavaju glavu i među njima ima razlika.U gradskoj odluci o visini naknade za legalizaciju vodilo se računa o  statusu podnosioca zahteva pa su socijalno ugroženi ostvarili popust.Smanjenje cena legalizacije ne bi bilo pravedno prema ljudima koji su legalno platili zakup zemljišta i po godinu dana čekali urbanističke uslove i odobrenje za gradnju. Jer kada se bespravni objekat legalizuje i uknjiži, njegova tržišna vrednost je jednaka kao i  onih građenih po zakonu. Znači, onaj ko je na divlje gradio biva nagrađen i za male pare dolazi do kapitala. Ako produžavamo rokove za podnošenje zahteva i smanjujemo obim dokumentacije, koja je do sada bila minimalna, pitam se gde je tu kraj – objašnjava gradski arhitekta.

Budući da u Srbiji ima oko milon bespravnih građevina, a u prvom zakonskom roku do 13.novembra 2003.godine podneto je samo 368.000 zahteva, od čega u Beogradu  2,3 odsto, nadležni iz Ministarstva su neimarima, koji su svoje objekte podigli do 13.maja 2003.godine, omogućili da naknadno podnesu zahteve do 26.oktobra ove godine. Za njih će procedura biti jednostavnija i jevtinija.

Nova šansa, sudeći prema podacima koje smo dobili iz nekoliko gradskih opština, nije podstakla Beograđane da legalizuju svoje nekretnine.

U Opštini Savski venac je od juna podneto samo 97 novih zahteva. Miloš Kovačević, savetnik predsednika opštine,smatra da je preporuka Ministarstva za kapitalne investicije za smanjenje cena legalizacije,nedovoljno promišljen potez.

- Tom preporukom se ljudima koji su gradili po zakonu stavlja do znanja da su pogrešili. Tako se potkopava ugled institucija i nagađuje nezakonito ponašanje.To nikako ne znači da ne želimo da pomognemo građanima u procesu legalizacije, ali itekako vodimo računa o onima koji se prema sebi i državi ponašaju odgovorno – uveren je Kovačević, koji preporuku ministarstva ocenjuje kao populistički i marketinški potez.

U Palililu je pristiglo 1.200 novih zahteva. Danilo Bašić, predsednik opštine, slaže se da su sadašnje cene legalizacije opravdane. Kao jedan od problema pri legalizaciji on navodi nezainteresovanost i neodgovornost građana, koji uglavnom donose nepotpunu dokumentaciju. Istovremeno, stanovnici Crvenke, gde cveta divlja gradnja, kaže predsednik opštine, traže asvaltiranje ulice i uređenje kompeltne infrastrukture, a da ni jedan dinar nisu uložili u fond. Slična situacija je i u Krnjači.

Osim lenjosti građana, kočnica su nerešeni imovinski odnosi, naglašava Zoran Lukić, načelnik opštinske uprave Voždovca.

– Produžetak roka za legalizaciju je samo ohrabrio mnoge da nastave da zidaju bez dozvola. Dobili smo 400 novih zahteva od čega se 90 odsto odnosi na objekte podignute u proteklih četiri pet meseci. Očekivali smo da će izmene zakona rešiti probleme i nedoumice – kaže Lukić.

Uprkos apelima, očigledno je teško privoleti bespravne graditelje da podnesu zahteve. Odgovor za takvo ponašanje verovatno se nalazi u poznatoj činjenici da opštinski službenici u malom broju slučeva pribegavaju rušenju bespravno nanizanih kvadrata. Jer, zašto bi neko, primera radi, ko 15 godina živi u kući sagrađenoj na divlje u Kaluđerici jurio papire kada je malo verovatno da će mu kuća biti srušena. Nadležni se pravdaju da Vrhovoni sud ima stav da objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju ne mogu biti uklonjeni dok postupak ne bude okončan. A šta je sa hiljadama onih koji nisu u procesu legalizacije?

--------------------------------------------------------------------------

Petnaestodnevna procedura

Odluku o visini novčane nadoknade određuje Skupština grada i sav novac odlazi u gradski budžet.Posle podnošenja zahteva i prolaska kod Komisije za legalizaciju, Direkcija za građevinsko zemljište obračunava naknadu za magistralnu infrastrukturnu mrežu.Za ekstra zonu (Opština Stari grad) ona iznosi 11 262 dinara, za prvu zonu 6 15 dinara, za drugu 5 820 dinara, treću 4935 dinara, četrtu 3 580 dinara i petu 2 610 dinara.U zavisnosti od broja članova domaćinstva,socijalnog statusa..., kaže Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište, može se ostvariti popust od 20 do 30 odsto.Ta procedura traje oko 15 dana u slučaju da su rešeni imoviski odnosi.