Od obećanja se ne živi

NIŠ – Kada su pre pet godina odlučili da registruju porodično poljoprivredno gazdinstvo, u porodici Mišić, u selu Špaj pored Bele Palanke imali su velike planove i ambiciozan program razvoja ratarstva i stočarstva. Vukomir Mišić, mašinski inženjer, svojevremeno zaposlen u Mašinskoj industriji u Nišu i njegova supruga Milica, radnica u Fabrici aparata za domaćinstvo EIDA u Elektronskoj industriji, sa troje odrasle i školovane dece, kćerkom i dva sina, videli su u razvoju poljoprivrede svoju šansu. U privredno zaostalom belopalanačkom kraju planirali su mnogo toga: od zakupa velikog broja parcela, koje se godinama ne obrađuju, gde bi se bavili ratarstvom i proizvodnjom u poljoprivredi, do uzgoja stoke, pre svega ovaca.

– Prodali smo stan u Nišu i uložili novac u objekte i opremu za naše gazdinstvo na Suvoj planini. Deca, koja su u međuvremenu završila školovanje u srednjim školama i na fakultetu, odlučila su da nam se pridruže. Sagradili smo kuću na selu, dve farme... Sada, posle pune tri godine obijanja pragova nadležnih institucija za razvoj i obnovu poljoprivrede i neuspešnih pokušaja da ostvarimo bar deo našeg programa, došli smo u situaciju da od svega dignemo ruke – kaže Vukomir Mišić.

– Preko 60 odsto nekada obradivih i plodnih poljoprivrednih površina u belopalanačkom i pirotskom kraju zapušteno je godinama i niko ih ne obrađuje, čak ni obilazi. Naše gazdinstvo je bilo jedno od prvih pet u Srbiji. Smatrao sam da moja porodica od ulaganja u povrtarstvo i ratarstvo, ali i na planu uzgoja stoke, može dobro da prihoduje i normalno da živi. Zato smo i investirali očekujući da ćemo imati pravu i iskrenu podršku društva. I, naravno, pomoć za naše projekte i programe. Umesto toga država nam je bukvalno okrenula leđa. Ne zna se broj naših odlazaka, razgovora, dogovora i pregovora sa nadležnima u Ministarstvu poljoprivrede. Svuda i na svakom koraku su bili oduševljeni onim što smo planirali, tapšali su nas po ramenima, pričali nam da budemo uporni i da ne odustajemo. I tako godinama u krug.

Porodično poljoprivredno gazdinstvo "Mišić" nije uspelo ni kod banaka da dobije bar neki od, kako im je pričano, povoljnih kredita za razvoj poljoprivrede:

– Prvi problem za ostvarivanje prava na kredit za pospešivanje razvoja ratarstva i uzgoj stoke bila je naša garancija. Tražena nam je hipoteka, a objekti su bili u izgradnji. Kada smo ih završili nekoliko banaka, gde smo imali obećanja i koje su davale kredite, nestalo je, spojilo se sa drugim bankama. Zatražili smo pomoć od ministarstva. Lično je Ivana Dulić-Marković videla naš "biznis plan", naložila saradnicima da nam pomognu, i ništa. Ona je otišla na mesto potpredsednika vlade. Uspostavili smo opet kontakt sa kabinetom ministra Gorana Živkova. I, opet ista priča, prazna obećanja...

Mišići nemaju gde. Na celu muku svalila se nova nevolja. Objekti su opljačkani. Čak deo i srušen. Odneto je sve vredno, celokupna oprema, dugogodišnji trud i znoj.

– U jednoj noći oteta nam je oprema vredna više od 30.000 evra. Plastenici, uređaji za navodnjavanje, mehanizacija i pokućstvo. Sve. Ni pripadnici policijskih organa, iako smo pomoć zatražili i direktno od ministra Dragana Jočića, ništa ne preduzimaju.

Milica i Vukomir Mišić i njihova deca kćerka Milena i sinovi Predrag i Nikola – svi su bez posla. Odlučili su da se opet iz sela vrate u Niš.