Fabrika stvarnih snova

Itavai Maurja je mlada Indijka, koja ima muža i trogodišnjeg sina. Narandžasti sari i tačka na čelu njenoj lepoti dodaju i mističnu smernost. Liči na glumice iz istočnjačkih filmova. Na njenom licu se vide unutrašnji mir, duhovnost i sreća. Prvo što uradi ujutru – umije sina mekanim dlanovima dugačkih prstiju, a onda spremi kuću – tako što urola asuru. Asura je njen dom.

Itavai živi (spava, jede, odmara se...) na trotoaru Bombaja. Sanja o tome da naprave kućicu od kartona u shantytowns, naselju polusiromašnih. I baš u liku Itavai oslikava se smisao kulture stanovanja – to nije ono što ponesemo na spavanje nego ono sa čime se probudimo. Nije važno gde živimo nego kako naš stan, a to može biti i asura, utiče na harmoniju našeg života. Itavai se budi kao kraljica iako ne stanuje u dvorcu.

Bombaj ima 25 miliona stanovnika. Trećina živi sa jednim dolarom dnevno, druga trećina sa dva, a samo deset odsto može da se podvede pod pojam evropske srednje klase. Međutim, kriminal nije raširen kao u Latinskoj Americi i Africi tako da, zahvaljujući tome i toploj klimi, prva trećina može da spava na trotoarima a druga u kartonskim šatorima koji su često napravljeni i od raširenih plastičnih kesa prekrivenih slojevima sivo-crne prašine zapečene tropskim suncem.

Jedan od razloga što nema kriminala jesu i drakonske kazne i za najmanji prekršaj. Tako je jedan Indijac oteo vozaču rikše 345 rupija (7,6 dolara) i za to krivično delo osuđen je na deset godina zatvora.

Kuće niz vetar

Istovremeno, Indija je prestigla Ameriku po broju naučnika. Indijska silikonska dolina Bangalor je grad visoke tehnologije u kojem rade genijalni indijski naučnici. Iz Bangalora izlaze najsavremeniji uređaji koji se takmiče sa japanskim; pomenimo samo Telson "TWC 1150", ručni sat težine 98 grama sa funkcijom mobilnog telefona i fotoaparata.

Naučnici iz Bangalora su završili fakultete, zaradili su i stanove koji su opremljeni nameštajem, jednostavnim modelima sličnim onima kakve pravi Ikea, ali su, ipak, zadržali i neke tipično indijske osobine.

Na ulasku u kuću operu se noge, to obično uradi žena. Noge se peru i na ulazu u hramove. Jede se sedeći na podu ili niskoj sofi. Hrana se zahvata prstima desne ruke. Tanjir je novost koju su doneli Englezi i koji još nije široko prihvaćen. Umesto tanjira služe novine ili, tradicionalno, list banane. Osnovu ishrane čini pirinač koji se preliva jakim začinima i beskvasni hleb od ovsa – paratha, glavno jelo je čatni (gulaš), piju se čaj, kafa, limunada, kokosovo mleko.

Kastinski sistem je zvanično ukinut, ali se i dalje živi po njegovim pravilima, od kojih je jedno da je parijama dozvoljeno da zidaju kuće samo niz vetar kako se njihov miris ne bi preneo do više kaste.

Bogovi iz Bolivuda

Na ulicama indijskih gradova nema saobraćajnih znakova, ali ima svega ostalog: od rikši na motor i pedale iza kojih se kreću pešaci, jer je to najsigurnije, do autobusa s putnicima na krovu. Bez obzira na to da li su vozila na dva, tri ili više točkova, sva imaju trubu i koriste je, u proseku, na pet sekundi. Sa strane te zakuvane gomile, koja se ne sudara, poređane su police uličnih prodavnica, kao šareni zid, a iznad njih su bilbordi s megaposterima filmskih diva koje su obavezno crnke istaknutih obrva, a mačo glumci su u belim odelima, ufitiljenih brkova i spremni da spasu damu u nevolji. U Indiji se proizvede više filmova nego u Holivudu, više od 600 melodramskih muzičkih spektakla. Kilometri televizijskih srceparajućih novela se ne računaju.

Iluzija je hrana indijskog čoveka i koliko god on živeo na asuri raširenoj po trotoaru ili u evropski uređenom stanu, isto toliko živi i u filmu; kultura indijskog stanovanja ujedno je i kultura filmofilstva.