Višak u budžetu za razvoj

Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici odlučila da predloži Skupštini rebalans budžeta, tako da bi u državnu kasu do kraja godine trebalo da se ukupno slije 521 milijarda dinara, dok bi na rashode trebalo da se potroši 505 milijardi dinara, saopštili su juče posle sednice vlade Predrag Bubalo i Slobodan Lalović, ministri za privredu i rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
Na redovno finansiranje korisnika budžetskih sredstava biće utrošeno 446 milijardi dinara, dok je za Nacionalni investicioni plan predviđeno 33 milijarde dinara. Planirani suficit prvobitno je bio 39 milijardi, a do sada je ostvareno već 32 milijarde dinara. S obzirom da projekcije pokazuju da bi on do kraja godine mogao da se poveća na 49 milijardi dinara, doneta je odluka da se za NIP izdvoji 33 milijarde dinara, nakon čega će budžet ponovo biti u suficitu za 16 milijardi dinara, koliko je i trebalo da bude i bez rebalansa.

Privatizacioni prihod, koji je prvobitno planiran na 30 milijardi dinara povećan je na 130,8 milijardi dinara. Po rečima ministra Bubala, NIP će se finansirati dve trećine suficitom budžetskih sredstava, delom od privatizacionih prihoda, kao i pozajmicama za infrastrukturne objekte. NIP, za koji je ministar privrede rekao da bi u periodu do 2012. godine trebalo da obezbedi rast bruto društvenog proizvoda od sedam odsto, biće fokusiran na ubrzani privredni razvoj, a prevashodno na rešavanje problema nezaposlenosti i neravnomernog regionalnog razvoja.

Po rečima ministara, na jučerašnjoj sednici vlade najviše je bilo reči o pozitivnim makroekonomskim kretanjima za koja su, po njihovoj oceni, zaslužne ubrzane ekonomske reforme.

– U poslednjih šest godina imamo kontinuirani rast BDP od preko pet odsto u proseku, a on je posebno intenziviran u poslednje tri godine. Tome je doprineo rast industrijske proizvodnje, a posebno je značajan rast u prerađivačkoj industriji. S pozitivnim trendovima u bankarstvu, turizmu, trgovini i drugim delatnostima, možemo ove godine očekivati rast BDP od preko sedam odsto – najavio je Predrag Bubalo.

On je naveo i da su za prvih šest meseci devizne rezerve dostigle 8,5 milijardi dolara, a posle poslednjih transakcija iznose rekordnih 11 milijardi dolara. Junska štednja građana iznosila je 2,624 milijarde evra, što je više za 17,2 odsto u odnosu na prvo polugođe prošle godine. Zaposleni u Srbiji u prvih šest meseci u proseku su zarađivali 24.414 dinara, što je nominalno čak za 25 odsto više nego za isti šestomesečni period prošle godine.

U toku letnjih meseci inflacija je obuzdana. S obzirom na kretanje cena energenata na svetskoj pijaci, može se očekivati da će ona ostati na projektovanom nivou koji je manji od deset odsto.

Ministar za privredu izrazio je zadovoljstvo i zbog znatnog rasta izvoza koji se za prvih šest meseci povećavao po stopi od 20 odsto u proseku i što je u poslednja dva meseca ta stopa rasta još i veća, pa je vrednost polugodišnjeg izvoza rekordna u poslednjih 10 godina. "Ne možemo, međutim, biti zadovoljni što je trgovinski deficit i dalje visok i što uvoz raste brže od izvoza. Izuzetak su samo poslednja dva meseca."

Ministar Lalović je rekao da je na sednici vlade usvojena  Nacionalna strategija o starenju za period do 2015. godine.

– Kao društvo moramo da uvažimo fenomen starenja, jer je ljudi takozvanog trećeg životnog doba sve više. Po popisu iz 2002. godine u Srbiji je živelo više od 1,2 miliona starijih od 65 godina, a taj trend starenja ubuduće će biti i veći. Podaci pokazuju da svako drugo takvo lice živi u staračkom domaćinstvu, što ukazuje da moramo da imamo drugačiji pristup tom problemu. Moramo da stvorimo socijalne i ekonomske uslove kako se oni ne bi osećali odbačenim od društva – rekao je Lalović.

J. Rabrenović

-----------------------------------------------------------

NBS najavila oštrije mere

Narodna banka Srbije saopštila je juče da će rebalans budžeta znatno otežati posao centralnoj banci u obuzdavanju inflacije i da će zbog toga biti prinuđena da dodatno pooštri monetarnu restriktivnost.

NBS će radi smanjenja inflatornih pritisaka, najverovatnije, morati da poveća referentnu kamatnu stopu na repooperacije, što će imati za posledicu i rast opšteg nivoa kamatnih stopa i da upotrebi obaveznu rezervu ili druge raspoložive instrumente u meri u kojoj to bude zahtevalo smanjenje inflacije, zbog povećane tražnje, navedeno je u saopštenju.

Zbog bržeg rasta budžetskih rashoda od projektovanih prihoda, čije se pokrivanje predviđa korišćenjem dela privatizacionih prihoda iznad planiranog i sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovorenog nivoa, NBS je upozorila na negativne posledice takvog budžetskog plana na inflaciju i monetarnu politiku.

Efekti će biti znatno veći od procentualno iskazanog rasta budžetskih rashoda, jer će se realizovati u nekoliko meseci do kraja godine, a od mesečne dinamike njihovog uvećanja zavisiće u kojoj meri će to uticati na inflaciju i ostvarenje planiranih ciljeva, ali i u kojoj meri će se negativni efekti preneti i na početak naredne godine.

U svakom slučaju, negativni uticaj povećanja tražnje na rast cena neće izostati, samo je pitanje "rasporeda" novih inflatornih pritisaka, ukazuju u NBS.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2006. godinu predviđa rast prihoda, u odnosu na projektovani nivo u budžetu, od 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, a rashoda od 2,8 odsto.  (Tanjug)