Izbeglički apel budućoj članici

Do kraja ove godine najavljeno je održavanje donatorske konferencije na kojoj bi trebalo da budeosnovan međunarodni humanitarni fond za stambeno zbrinjavanje srpskih izbeglica iz Hrvatske. Na ovaj način sudbina izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske prestala bi da bude političko pitanje koje blokira pregovore za ulazak ove države u Evropsku uniju. Od potencijalnih donatora – SAD, Evropske komisije i UNHCR-a – očekuje se da se u taj fond prikupi oko 100 miliona evra.

Hrvatska na razne načine pokušava da zaobiđe potpisane bilateralne i međunarodne sporazume na štetu svojih državljana srpske nacionalnosti. Ona je najpre potpisala Sporazum o normalizaciji odnosa sa SRJ (avgust 1996), zatim Bečki sporazum o sukcesiji (jun 2001) i Sarajevsku deklaraciju (januar 2005), i ništa nije učinila da ispuni preuzete obaveze i poništi diskriminišuće zakone na osnovu kojih je izbeglim Srbima oduzela imovinu, stanarska i druga prava. Na ministarskoj konferenciji koja je u martu 2010. godine održana u Beogradu zaključeno je da se brže krene u realizaciju dogovorenog. Umesto toga svedoci smo da je Hrvatska ovih dana ponudila samo mogućnost otkupa za stanove koji su dodeljeni prema Programu stambenog zbrinjavanja i najavila mogućnost uvođenja novog termina za taj program na „područjima izvan državne skrbi“ (izvan Krajine).

Izbegli Srbi iz Hrvatske godinama ukazuju na to da je Hrvatska jedina od svih republika SFRJ oduzela svojim državljanima stanarsko pravo, što je doprinelo sprečavanju povratka i etničkom čišćenju. Program stambenog zbrinjavanja koji je donela vlada Hrvatske nikako ne može biti zamena za oduzeta stanarska prava. Hrvatska je ovaj program očigledno donela da bi zavarala međunarodnu zajednicu i izigrala potpisane bilateralne i međunarodne ugovore. Slabo interesovanje za taj program dovoljno govori o njegovoj svrsishodnosti.

Srbi iz Hrvatske potražuju oko 40.000 oduzetih stanarskih prava i očekuju da institucije u Srbiji koje su zadužene za ovu oblast zaštite njihove interese. Isto tako očekuju i od međunarodne zajednice da prijem Hrvatske u članstvo EU bude uslovljen poglavljem 23 („pravosuđe i ljudska prava“) i da izvrši naturalnu ili novčanu restituciju bivšim nosiocima stanarskog prava. Ukoliko se ovaj problem ne reši na zadovoljavajući način Srbi iz Hrvatske neće se moći vratiti ni integrisati u novoj sredini.

Najave koje dolaze sa hrvatske strane u kojima, nažalost, učestvuju i predstavnici Srba samo su u funkciji skidanja odgovornosti sa hrvatske države u cilju približavanja EU. Inače, svakome je jasno da je navedenih 100 miliona evra iznos koji ni izdaleka ne može zadovoljiti potrebe izbeglih i prognanih Srba čija se imovina u Hrvatskoj procenjuje na oko 30 milijardi evra. Zato sada hrvatska diplomatija likuje jer smatra da je tako uspela da reši i poslednji problem koji je stajao na putu ove zemlje ka EU, a na štetu dela svojih državljana.

Zato mislimo da je ovo poslednji momenat u kome je još moguće uticati na prijem Hrvatske u Evropsku uniju pozivanjem na prava izbeglih Srba, jer kada do toga dođe male su šanse da se situacija popravi. A bez pravičnog rešenja ovih problema ne može biti ni trajnog mira, stabilnosti i poverenja u regionu.

*Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske