Nesaberiv račun

Medijske spekulacije o tome da će dogodine u maju u Srbiji biti izbori zasnivaju se na jednoj prostoj matematičkoj računici, a ne na navodnom "političkom dogovoru premijera i predsednika". Prema saznanju "Politike", postoji jedino dogovor da se što pre donese ustav Srbije i uzajamni optimizam da bi do toga moglo doći u prvom kvartalu iduće godine. Matematika je sledeća: tekst ustava naći će se pred poslanicima republičkog parlamenta krajem decembra. Vladajuća koalicija i Demokratska stranka imaju zajedno dovoljno glasova da taj tekst usvoje dvotrećinskom većinom, koliko je predviđeno važećim ustavom. Ustav onda mora na referendum, kojem prethodi kampanja pridobijanja birača za predložena rešenja. Ako uspe referendum, na kojem ustav mora dobiti podršku više od polovine upisanih birača, slede izbori. I njima prethodi višemesečna kampanja, koja obično traje dva ili tri meseca. Iz te računice proizilazi da je najraniji mogući rok za izbore – maj sledeće godine.

To, međutim, ne znači da bi se u maju, odnosno istovremeno, održali izbori za sve organe vlasti. Kako za "Politiku" objašnjava dr Zoran Tomić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, za sprovođenje ustava je neophodno donošenje ustavnog zakona, a tek će se u njemu predvideti i rok za izbore na svim nivoima. Pitali smo profesora Tomića šta misli o spekulacijama jednog beogradskog dnevnog lista da bi izbori i referendum za ustav mogli biti održani istog dana (informacija je iz iste "političke kuhinje" koja izbore "raspisuje" u maju 2007). Profesor kaže da ustav to ne omogućava.

– Ne mogu se raspisivati izbori pre nego što se usvoji ustav, po kojem i zbog kojeg se raspisuju izbori. To nema nikakvog smisla. To ne bi bili redovni, već vanredni izbori, a za takve izbore novi ustav uopšte nije potreban.

Računica, dakle, zavisi od brzine donošenja ustava, a nju dodatno komplikuje činjenica da podršku natpolovične većine upisanih birača verovatno nije moguće postići bez podrške radikala. Oni, pak, hoće da budu pitani oko novog ustava i tvrde da im ne pada na pamet da aminuju ono što se dogovore Boris Tadić i Vojislav Koštunica.

Prelomni momenat možda bi mogla da bude predstojeća sednica Narodne skupštine Srbije, zakazana za naredni utorak, na kojoj će jedina tačka dnevnog reda biti dosadašnji tok pregovora o statusu Kosova i Metohije. Neki analitičari misle da bi radikali teško odbili podršku novom tekstu ustava koji bi pitanje Kosmeta tretirao u skladu sa njihovim željama. Ipak, generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić tvrdi suprotno:

– Ne mogu Tadić i Koštunica da se sve dogovore, a mi da budemo zadovoljni time što će Kosovo i Metohija biti sastavni deo Srbije. Tako sa nama ne može da se razgovara. Mi imamo brojne druge uslove. Najvažniji naš uslov je vezan za Vojvodinu. Nema povećavanja nadležnosti Vojvodine i daljeg rastakanja srpske države. Isto tako, neko bi morao da nam objasni kako je moguće da se predsednik republike bira neposredno, da ima ogromnu moć, a da mu ustavna ovlašćenja budu minimalna. Treba da se napravi skupštinski sistem koji je najdemokratskiji, kao u Švajcarskoj. Ovako nema smisla jer vlada ima potpunu dominaciju, a predsednika biraju građani neposredno na izborima.