Konkurs za vezni red

Svi izveštači sa utakmice Poljska – Srbija u Varšavi slažu se u jednom: dve velike slabosti ispoljene su u tom meču. Jedna veoma bitna je igra srednjeg reda, koji u ovoj reprezentaciji praktično ne postoji, i druga, u takozvanoj užoj odbrani, gde pojedini igrači svojim kvalitetom odskaču u negativnom smislu u odnosu na elementarne zahteve kao što su kontrola prostora, vladanje loptom i sigurnost u duelima.

Izabranici selektora Klementea uspeli su u jednom, a to je osvajanje jednog veoma važnog boda protiv reprezentacije koja je imala imperativ pobede posle neočekivanog poraza od Finske. Mogli smo i da izgubimo, nismo ponajviše zahvaljujući izuzetno raspoloženom golmanu Stojkoviću koji je branio sve što se moglo odbraniti. Ali, paradoksalno zvuči, mogli smo i da se vratimo sa tri osvojena boda. Šanse smo imali posle neiskorišćene ofanzive Poljaka u prvom poluvremenu. Žigić, pa Pantelić, potom i Lazović, bili su oči u oči sa pouzdanim poljskim čuvar mreže i nisu pogodili cilj...

Epilog bi se, dakle, mogao definisati kao pravedan.

Ali, osvojen bod, ma koliko značajan, ne sme nikog da zavara. Naša reprezentacija je pokazala da još nisu rešeni možda i najvažniji problemi u organizaciji igre. Srednji red kao da uopšte ne funkcioniše. U Varšavi smo videli staru priču koja se sastoji od prebacivanja sredine terena, nabacivanja dugih, visokih, uglavnom nepreciznih lopti na isturene Žigića i Pantelića. Danas više niko tako ne igra, iz jednostavnog razloga što to retko kada "prolazi" kod iole organizovanije odbrane. Na drugoj strani, takvi neprecizni pasovi pravi su poklon protivniku da odmah organizuje nove napade na naš gol. Toga je u Varšavi bilo na pretek... A tako ne smemo da igramo u narednim mečevima, jer nas može skupo koštati.

Dakle, Klemente mora brzo da reši taj gorući problem. Da li je zvezda Intera i naš kapiten Dejan Stanković to rešenje?

Izreka kaže: ako nisi deo rešenja, onda si deo problema. Da li to važi za našeg kapitena, na selektoru je da oceni...

Neophodno je da imamo pokretljivije igrače u tom sektoru, koji kombinuju, otvaraju se da prime loptu i da dalje organizuju napade, da zadrže igru u "svojim nogama" kada je to potrebno, daju mogućnost odbrani da predahne. Toga, jednostavno, u našoj igri nema. U Varšavi se sve svodilo na odbijanje lopte, nogom, ili glavom, nekontrolisano, uglavnom na noge Poljacima. Koliko su puta bili u prilici da organizuju napade na naš gol, još smo dobro prošli.

Smatramo da je jedan od razloga za ovakvu igru postava bez Koromana na desnoj strani. Ovaj igrač, iako nije pružio najbolju igru protiv Azerberbejdžana, bio je glavni organizatora akcija po desnoj strani. Bez njega u Varšavi nismo imali ni desnu, ni levu stranu u napadu. Jedini je on, izgleda, sposoban da prenese igru na protivničku polovinu, prodre, organizuje kombinaciju ispred protivničkog šesnaesterca. O tome bi Klemente morao da povede više računa. Igra samo sa Krstajićem, levo i Marjanom Markovićem, po desnoj strani bila je promašaj.

Na drugoj strani ispoljili smo slabosti u poslednjoj liniji. Treba otvoreno reći: Milan Biševac se definitivno ne snalazi u tom prostoru. Pravi veliki broj početničkih grešaka, uz to nije u stanju da iznese loptu, oslobodi se protivničkog igrača i poseže za najlakšim, ali ne i najsvrsishodnijim rešenjem – izbacivanje lopte u aut u svakoj prilici. Takvih igrača ima koliko hoćete i u našoj ligi, ovakvoj kakva je. Uz to unosi nesigurnost među ostale igrače, koji moraju da paze i na njega. Najbolji primer je akcija koja je prethodila golu Poljaka, kada je Biševac ispao iz igre u momentu kada se očekivalo da raščisti situaciju, čime je odličnog Stepanova izbacio iz ravnoteže, što je poljski napadač vešto iskoristio.

Dakle, ako želimo da u narednim utakmicama ne "izluđujemo"domaću fudbalsku javnost ne smemo dozvoliti da i treći put ponovimo slabu igru, bez obzira na povoljan bodovni saldo. Krčag ide na vodu dok se ne razbije, kaže naš narod, a to bi trebalo da bude poznato i selektoru Klementeu.

Protivnici nas snimaju, otkrivaju sve naše slabosti i nema sumnje da će pokušati da ih do maksimuma iskoriste.

Naredna utakmica reprezentacije Srbije biće poseban ispit. Već 7. oktobra dočekujemo selekciju Belgije u Beogradu. Belgijanci su posle neuspeha na svom terenu protiv Kazahstana (0:0), u sredu osvojili tri boda na gostovanju u Jermeniji i imaju isti broj bodova kao i mi. Znači, to je prilika da pokušaju da se "izvade", dok mi imamo šansu da ih spustimo za neko mesto niže na tabeli naše grupe. Ne smemo je propustiti.