NENAD POPOVIĆ
Prema Ahtisarijevom planu, sva pokretna i nepokretna imovina bivše SRJ ili Republike Srbije, kao pravnog sledbenika, koja se nalazi na teritoriji KiM treba da postane vlasništvo Kosova. To važi i za javna preduzeća, dok društvena preduzeća (trenutno pod upravom Kosovske poverilačke agencije – KPA), treba da pređu u nadležnost agencije koja će naslediti KPA. Pri tom su u potpunosti zanemareni organska povezanost pomenutih preduzeća sa srpskim javnim preduzećima i njihova ogromna višedecenijska ulaganja, čak i posle 1999. U KiM je za tri decenije, od 1961. do 1990. godine, investirano oko 17 milijardi dolara.
Rešenja predviđena ovim predlogom u suprotnosti su sa stavovima srpskog pregovaračkog tima koji se zalaže za prenošenje pokretne i nepokretne imovine u imovinu KiM, ali samo ako KiM ima status autonomne pokrajine u okviru Srbije. Srpski tim se takođe zalaže i za punu kompenzaciju imovinskih i poverilačkih prava preduzeća iz centralne Srbije i Vojvodine, kao i države Srbije za privatizovana društvena preduzeća, uz moratorijum na dalju privatizaciju na KiM.
Neodrživost predloženih rešenja može da se ilustruje primerom imovine EPS-a. Javno preduzeće koje je nekada na KiM proizvodilo i do pet milijardi kWh struje godišnje, i čak izvozilo struju, danas se zove Kosovska energetska korporacija (KEK) i nalazi se u veoma teškom stanju. O njegovoj sadašnjoj produktivnosti, pošto je oko 8.000 Srba i nealbanaca moralo da napusti svoja radna mesta, govore stalne restrikcije struje. Od 1999. godine, EPS je samo za nadoknade bespravno otpuštenim radnicima davao između 20 i 22 miliona evra godišnje, uz znatna ulaganja u opremu i održavanje. Vrednost imovine EPS-a na KiM, prema našim procenama, iznosi oko tri milijarde dolara. Nedopustiv je pokušaj da se sva ova imovina, uz ignorisanje troškova ulaganja matičnog preduzeća, otuđi od zakonitog vlasnika.
S druge strane, društvena preduzeća na KiM su već nekoliko godina unazad predmet nelegalne "etnički čiste" privatizacije koju sprovodi KPA i koja, naravno, nije rezultirala očekivanim stranim investicijama. Posebnu opasnost, uz potencijalno veoma štetne posledice po srpsku zajednicu opštine Štrpce, predstavlja pokušaj otuđivanja ski centra na Brezovici, gde se ne uvažava činjenica da je centar vlasništvo beogradskog holdinga "Ineks intereksport".
U vezi sa imovinskim pitanjima je i problem međunarodnog duga koji se odnosi na preduzeća na KiM i koji iznosi 1,182 milijarde dolara. U Aneksu VI plana se predlaže da KiM preuzme svoj deo duga, ali tek nakon godinu dana i dogovora Prištine i Beograda, po metodologiji primenjivanoj prilikom sukcesije bivše SFRJ. Za Srbiju je ova metodologija neprihvatljiva, pošto KiM nikada nije bila republika, već je deo Srbije u koji je ona neprekidno ulagala znatan procenat svog BDP. Pored toga, paradoksalno je da se krene od "nulte tačke" u ovom procesu, kada Srbija godinama uredno servisira i ovaj deo svog duga – proteklih godina je otplaćeno 217,69 miliona dolara, tj. oko 120.000 dolara dnevno. Važno je naglasiti da za sve ove godine koliko otplaćuje dug, Srbija nije imala nikakvu finansijsku kompenzaciju u vidu doprinosa i poreza od preduzeća sa KiM.
Iz navedenih razloga jasno je da se ponuđeni predlog ne može prihvatiti, pošto se time legalizuje otimanje imovine na KiM. Usvajanjem Ahtisarijevog plana bili bi narušeni ne samo ekonomski interesi Srbije i njenih preduzeća i građana, već i temelji međunarodnog prava. Organi Republike Srbije imaju pravo i obavezu da preduzmu sve potrebne zakonske korake da bi zaštitili našu imovinu na KiM i da detaljno informišu međunarodnu zajednicu o kršenju svetskih pravnih normi u južnoj srpskoj pokrajini.